Ружење Београда

Чувени Блок 45 на Новом Београду изграђен је 1973 године. Његово урбанистичко решење служило је за пример, а више пута је представљано највишим страним званичницима. У то време представљало је револуцију у домаћем урбанизму, а нека решења би било корисно и сада применити.

Основна карактеристика блока је то што је с три стране опасан улицама типа булевара, а с четврте реком Савом с лепо уређеним кејом. Главна одлика је што је блок пресечен с два управна шеталишта (сада управо обновљена), па нема транзитног саобраћаја. Важна карактеристика је и то што је блок померен око 80 метара од Улице Јурија Гагарина и ту је најпре била зелена површина, а касније су грађени услужно-трговински и делом стамбени објекти који су имали приземље и спрат. Осим тога, слободне површине су са доста паркова и паркинга (којих сада већ нема довољно), спортских и дечјих игралишта. Поред стамбених зграда, у блоку су изграђени школа и дечје установе, као и трговине за снабдевање. У суседном блоку су дом здравља, пијаца и бројне продавнице.

Главна ставка урбанистичког решења су две пешачке зоне, а овде је у фокусу шеталиште – коридор који је управан на реку Саву и Улицу Јурија Гагарина. У продужетку је Улица Душана Вукасовића (одваја блокове 62 и 63), тако да визуелно представља коридор од Бежанијске косе до реке Саве.

На крају шеталишта које излази на Савски насип било је изграђено монументално степениште, у пуној ширини пешачке зоне. Поред више степеништа, ту су били платои с бетонским клупама за дружење и огромне бетонске жардинијере. Све је то разорио Човићев пропали пројекат за даљинско грејање и, у прво време, разбацао по парковским површинама, а много касније само је испланирана површина земљаног насипа, док су разорени бетонски елементи уситњени и одвезени на депонију (жардинијере су још на парковској површини). Тиме је потпуно пресечена веза пешачке зоне и Савског кеја, а пешаци се сада сналазе обилазећи преко суседних косих рампи. Нико није ни покушао да објасни да ли је било могуће обићи овај део ради избегавања огромне и трајне штете. Надали смо се да свака дозвола за рад на некој инфраструктури значи и довођење оштећених делова у пређашње стање.

На другом крају шеталишта, којим се стазом излазило на Улицу Јурија Гагарина, изграђен је сервис – ауто кућа. Првобитно је испоштована спратност према којој су изграђени и остали објекти (приземље и спрат), али је приватни власник оградио цео околни простор, тако да пешаци који иду на бројне линије градског саобраћаја или се са станица јавног превоза враћају могу до својих кућа и пешачког коридора стићи само преко околног паркинга. Визуелно је ствар још гора, јер је у последње две године у изградњи (део је већ завршен) „чудо” које се састоји од приземља и десет надземних етажа изнад сервиса и поред њега. Ова зграда (а сигурно се спрема и проширење, јер је с друге стране остављен калкан за узиђивање) потпуно компромитује идеју и намену пешачког и визуелног коридора.

Миљојко Тришовић,
дипл. грађ. инж., Нови Београд