Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Концерт у част композитора Јосипа Славенског

Никола Херцигоња га је описивао као човека „ногама дубоко у земљи због фолклора, а главом на небу због звезда”
Радна соба у Легату Јосип Славенски (Фото: Orange studio)

Сећање на композитора Јосипа Славенског (11.05.1896. Чаковец-30.11.1955. Београд) биће обележено вечерас, на дан његове смрти, концертом Гудачког квартета БЛИСС од 19 часова у малој сали Легата Јосип Славенски, смештеног на петом спрату престоничког здања, на Тргу Николе Пашића бр.1. На овој вечери, посвећеној стваралаштву Славенског, ансамбл БЛИСС ( пун назив је „Богати легат искрених стваралаца Србије”) наступа у саставу: Јован Тешић и Бојана Ђоловић, виолинисти, Саша Мирковић, виолиста и Александар Јаковљевић, челиста. На програму су Гудачки квартети бр. 1, 2 и 3, а концерт ће пратити и видео-рад, чији су аутори Игор Радета и Марија Томић.

‒ Јосип је волео човека и све живо на овом свету неисцрпном добродушношћу, сродивши се и прихватајући све њихове радости и бриге као своје... Био је окружен пријатељима, Петром Бингулцем и Павлом Стефановићем, са којим је често у својој соби, уз чашу вина, проводио сате и сате до касно у ноћ, у разговорима о музици ‒ сведочила је овако о животу Јосипа Славенског, његова супруга Милана, у књизи „Јосип”, а поменута соба се налазила у стану у београдској Светосавској улици бр. 33. Управо та меморијална музичка соба, као Легат Јосипа Славенског свечано је отворена 8. децембра 1983. на садашњем Тргу Николе Пашића бр. 1, у оквиру ког ће у мањој концертној сали до краја године биће одржан концерт камерне музике Љубице Марић (некадашње студенткиње Славенског), као и изложба слика посвећених првој српкој композиторки, затим део програма фестивала БУНТ, као и наступи Трија 2.1 и младе виолинисткиње Јоване Стошић.

У легату се налазе лични предмети, рукописи, клавир и други инструменти, писма, библиотека, нототека, фотографије, заправо захваљујућу породици највећи део заоставштине овог југословенског композитора је и званично поверен на бригу и чување Сокоју.

Јосип Славенски се 11. маја 1896. године родио у Чаковцу, с презименом Штолцер, у породици пекара, а захваљујући оцу научио је да свира цитру и врло рано почео да компонује. Управо су та дела, која је написао, уз помоћ интелектуалаца из Чаковца била разлог зашто је одмах примљен на Музичку академију у Будимпешти, где је студирао од 1913. до 1916. После рата дипломирао је 1923. на државном конзерваторијуму у Прагу. Годину дана касније велики успех постиже са „Првим квартетом” у Донауешингену и те 1924. се пресељава у Београд, где живи до самог краја.

У складу са својим ставовима, окренут словенству, 1930. године променио је своје презиме у Славенски. Био је обдарен изузетним чулом слуха помоћу кога је досезао до најдубљих већ угаслих слојева фолклора, био је страсни планинар и радознали астроном и композитор коме клавир није био потребан, јер је чуо све у себи. За његова дела били су заинтересовани Барток, Рихард Штраус и Шенберг, као и многи светски диригенти. Био је творац експерименталних дела, посвећени педагог. Павле Стефановић је оценио музику Славенског као „преурањену и закаснелу”, објашњавајући да он међу првима у Европи „уводи начело битоналности и политоналности” и истиче да је последица тог начела „знатно нарушавање лепоте у класичном и традиционалистичком значењу тог веома артифицијелног и апстрактног појма”. Никола Херцигоња га је описивао као човека „ногама дубоко у земљи због фолклора, а главом на небу због звезда”.

Имајући у виду да Сокој из свог Фонда за културна давања годишње подржи више од две стотине програма свих музичких жанрова, предвиђено је да део пројеката уметничке музике буде реализован у овом простору, а планирано је и друго, допуњено издање књиге „Јосип”, коју је написала супруга композитора Милана Славенски, оживаљавајући личност великог музичара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.