Koncert u čast kompozitora Josipa Slavenskog

Sećanje na kompozitora Josipa Slavenskog (11.05.1896. Čakovec-30.11.1955. Beograd) biće obeleženo večeras, na dan njegove smrti, koncertom Gudačkog kvarteta BLISS od 19 časova u maloj sali Legata Josip Slavenski, smeštenog na petom spratu prestoničkog zdanja, na Trgu Nikole Pašića br.1. Na ovoj večeri, posvećenoj stvaralaštvu Slavenskog, ansambl BLISS ( pun naziv je „Bogati legat iskrenih stvaralaca Srbije”) nastupa u sastavu: Jovan Tešić i Bojana Đolović, violinisti, Saša Mirković, violista i Aleksandar Jakovljević, čelista. Na programu su Gudački kvarteti br. 1, 2 i 3, a koncert će pratiti i video-rad, čiji su autori Igor Radeta i Marija Tomić.

‒ Josip je voleo čoveka i sve živo na ovom svetu neiscrpnom dobrodušnošću, srodivši se i prihvatajući sve njihove radosti i brige kao svoje... Bio je okružen prijateljima, Petrom Bingulcem i Pavlom Stefanovićem, sa kojim je često u svojoj sobi, uz čašu vina, provodio sate i sate do kasno u noć, u razgovorima o muzici ‒ svedočila je ovako o životu Josipa Slavenskog, njegova supruga Milana, u knjizi „Josip”, a pomenuta soba se nalazila u stanu u beogradskoj Svetosavskoj ulici br. 33. Upravo ta memorijalna muzička soba, kao Legat Josipa Slavenskog svečano je otvorena 8. decembra 1983. na sadašnjem Trgu Nikole Pašića br. 1, u okviru kog će u manjoj koncertnoj sali do kraja godine biće održan koncert kamerne muzike Ljubice Marić (nekadašnje studentkinje Slavenskog), kao i izložba slika posvećenih prvoj srpkoj kompozitorki, zatim deo programa festivala BUNT, kao i nastupi Trija 2.1 i mlade violinistkinje Jovane Stošić.

U legatu se nalaze lični predmeti, rukopisi, klavir i drugi instrumenti, pisma, biblioteka, nototeka, fotografije, zapravo zahvaljujuću porodici najveći deo zaostavštine ovog jugoslovenskog kompozitora je i zvanično poveren na brigu i čuvanje Sokoju.

Josip Slavenski se 11. maja 1896. godine rodio u Čakovcu, s prezimenom Štolcer, u porodici pekara, a zahvaljujući ocu naučio je da svira citru i vrlo rano počeo da komponuje. Upravo su ta dela, koja je napisao, uz pomoć intelektualaca iz Čakovca bila razlog zašto je odmah primljen na Muzičku akademiju u Budimpešti, gde je studirao od 1913. do 1916. Posle rata diplomirao je 1923. na državnom konzervatorijumu u Pragu. Godinu dana kasnije veliki uspeh postiže sa „Prvim kvartetom” u Donauešingenu i te 1924. se preseljava u Beograd, gde živi do samog kraja.

U skladu sa svojim stavovima, okrenut slovenstvu, 1930. godine promenio je svoje prezime u Slavenski. Bio je obdaren izuzetnim čulom sluha pomoću koga je dosezao do najdubljih već ugaslih slojeva folklora, bio je strasni planinar i radoznali astronom i kompozitor kome klavir nije bio potreban, jer je čuo sve u sebi. Za njegova dela bili su zainteresovani Bartok, Rihard Štraus i Šenberg, kao i mnogi svetski dirigenti. Bio je tvorac eksperimentalnih dela, posvećeni pedagog. Pavle Stefanović je ocenio muziku Slavenskog kao „preuranjenu i zakasnelu”, objašnjavajući da on među prvima u Evropi „uvodi načelo bitonalnosti i politonalnosti” i ističe da je posledica tog načela „znatno narušavanje lepote u klasičnom i tradicionalističkom značenju tog veoma artificijelnog i apstraktnog pojma”. Nikola Hercigonja ga je opisivao kao čoveka „nogama duboko u zemlji zbog folklora, a glavom na nebu zbog zvezda”.

Imajući u vidu da Sokoj iz svog Fonda za kulturna davanja godišnje podrži više od dve stotine programa svih muzičkih žanrova, predviđeno je da deo projekata umetničke muzike bude realizovan u ovom prostoru, a planirano je i drugo, dopunjeno izdanje knjige „Josip”, koju je napisala supruga kompozitora Milana Slavenski, oživaljavajući ličnost velikog muzičara.