Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koncert u čast kompozitora Josipa Slavenskog

Nikola Hercigonja ga je opisivao kao čoveka „nogama duboko u zemlji zbog folklora, a glavom na nebu zbog zvezda”
Радна соба у Легату Јосип Славенски (Фото: Orange studio)

Sećanje na kompozitora Josipa Slavenskog (11.05.1896. Čakovec-30.11.1955. Beograd) biće obeleženo večeras, na dan njegove smrti, koncertom Gudačkog kvarteta BLISS od 19 časova u maloj sali Legata Josip Slavenski, smeštenog na petom spratu prestoničkog zdanja, na Trgu Nikole Pašića br.1. Na ovoj večeri, posvećenoj stvaralaštvu Slavenskog, ansambl BLISS ( pun naziv je „Bogati legat iskrenih stvaralaca Srbije”) nastupa u sastavu: Jovan Tešić i Bojana Đolović, violinisti, Saša Mirković, violista i Aleksandar Jakovljević, čelista. Na programu su Gudački kvarteti br. 1, 2 i 3, a koncert će pratiti i video-rad, čiji su autori Igor Radeta i Marija Tomić.

‒ Josip je voleo čoveka i sve živo na ovom svetu neiscrpnom dobrodušnošću, srodivši se i prihvatajući sve njihove radosti i brige kao svoje... Bio je okružen prijateljima, Petrom Bingulcem i Pavlom Stefanovićem, sa kojim je često u svojoj sobi, uz čašu vina, provodio sate i sate do kasno u noć, u razgovorima o muzici ‒ svedočila je ovako o životu Josipa Slavenskog, njegova supruga Milana, u knjizi „Josip”, a pomenuta soba se nalazila u stanu u beogradskoj Svetosavskoj ulici br. 33. Upravo ta memorijalna muzička soba, kao Legat Josipa Slavenskog svečano je otvorena 8. decembra 1983. na sadašnjem Trgu Nikole Pašića br. 1, u okviru kog će u manjoj koncertnoj sali do kraja godine biće održan koncert kamerne muzike Ljubice Marić (nekadašnje studentkinje Slavenskog), kao i izložba slika posvećenih prvoj srpkoj kompozitorki, zatim deo programa festivala BUNT, kao i nastupi Trija 2.1 i mlade violinistkinje Jovane Stošić.

U legatu se nalaze lični predmeti, rukopisi, klavir i drugi instrumenti, pisma, biblioteka, nototeka, fotografije, zapravo zahvaljujuću porodici najveći deo zaostavštine ovog jugoslovenskog kompozitora je i zvanično poveren na brigu i čuvanje Sokoju.

Josip Slavenski se 11. maja 1896. godine rodio u Čakovcu, s prezimenom Štolcer, u porodici pekara, a zahvaljujući ocu naučio je da svira citru i vrlo rano počeo da komponuje. Upravo su ta dela, koja je napisao, uz pomoć intelektualaca iz Čakovca bila razlog zašto je odmah primljen na Muzičku akademiju u Budimpešti, gde je studirao od 1913. do 1916. Posle rata diplomirao je 1923. na državnom konzervatorijumu u Pragu. Godinu dana kasnije veliki uspeh postiže sa „Prvim kvartetom” u Donauešingenu i te 1924. se preseljava u Beograd, gde živi do samog kraja.

U skladu sa svojim stavovima, okrenut slovenstvu, 1930. godine promenio je svoje prezime u Slavenski. Bio je obdaren izuzetnim čulom sluha pomoću koga je dosezao do najdubljih već ugaslih slojeva folklora, bio je strasni planinar i radoznali astronom i kompozitor kome klavir nije bio potreban, jer je čuo sve u sebi. Za njegova dela bili su zainteresovani Bartok, Rihard Štraus i Šenberg, kao i mnogi svetski dirigenti. Bio je tvorac eksperimentalnih dela, posvećeni pedagog. Pavle Stefanović je ocenio muziku Slavenskog kao „preuranjenu i zakasnelu”, objašnjavajući da on među prvima u Evropi „uvodi načelo bitonalnosti i politonalnosti” i ističe da je posledica tog načela „znatno narušavanje lepote u klasičnom i tradicionalističkom značenju tog veoma artificijelnog i apstraktnog pojma”. Nikola Hercigonja ga je opisivao kao čoveka „nogama duboko u zemlji zbog folklora, a glavom na nebu zbog zvezda”.

Imajući u vidu da Sokoj iz svog Fonda za kulturna davanja godišnje podrži više od dve stotine programa svih muzičkih žanrova, predviđeno je da deo projekata umetničke muzike bude realizovan u ovom prostoru, a planirano je i drugo, dopunjeno izdanje knjige „Josip”, koju je napisala supruga kompozitora Milana Slavenski, oživaljavajući ličnost velikog muzičara.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.