И ове зиме без новог ледоломца

Каква нас зима чека, да ли ће бити ледених дана, докле ће се спуштати минус, метеоролози не могу са сигурношћу да кажу. Да ли ће се температуре спуштати испод нуле и да ли ће утицати да реке окује лед, није сигурно, али је извесно да ћемо и ову зиму дочекати без нашег новог ледоломца. Тако ће нас и ове године бранити мађарски специјални бродови и наш „Гребен”, који је у надлежности „Електродистрибуције Србије”.

Трилатерални уговор између нас, Мађара и Хрвата о одбрани Дунава у случају леда требало би да буде потписан наредних дана.

Иако је тендер за градњу брода посебне намене – ледоломца био расписан у пролеће 2019. године, од тaда до данас ствар се није помакла са мртве тачке. На расписану јавну набавку Републичке дирекције за воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде нико се није јавио. А оне фирме које су се у међувремену интересовале да га граде нису испуњавале потребне услове. Да се, како се могло чути, не би брзало јер ипак је реч о врло важном пловилу за сада влада статус кво и чека се најповољнија прилика. Када ће се она указати и како ће ова проблематика бити у будућности решена за сада се не зна.

Прича о потреби набавке ледоломца нашла се у првом плану 2017. године, када је Дунав више од месец дана био под ледом. У разбијању санти тада се око Хидроелектране „Ђердап” користио ледоломац „Гребен”, а у престоници на мањем делу реке брод-потискивач „Топола”. На крају су били ангажовани и Мађари. Штете су биле огромне, што на пловилима што на маринама, а због обуставе водног саобраћаја дневно се губило око 50.000 евра. Процењено је да би било потребно набавити два мултифункционална пловила која би по потреби ломила лед, била спасилачко пловило или ватрогасни брод. За набавку једног оваквог брода требало је издвојити од милион и по до три и по милиона евра. Одлучено је, ипак, да би било боље изградити него куповати ледоломац. И то не два, него један. Тако је 2018. године за његову изградњу обезбеђен новац из буџета, али се испоставило да та средства нису довољна. Онда је 2019. године тај део новца у буџету повећан, па су многи мислили да ће то бити довољно да крене његова изградња. Показало се да није.

Сваке године за одбрану од леда Србија издваја средства. Пре две године она су износила десет милиона динара.

За организовање и одбрану од поплава и загушења ледом у складу са одредбама Закона о водама и Општим планом за одбрану од поплава надлежна је Републичка дирекција за воде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, заједно с јавним водопривредним предузећима.

– На сектору од заједничког интереса на Дунаву од 1433. километра до 1333. километра, односно од границе с Мађарском до Плавне (Вуковар) ангажују се ледоломци из Мађарске у складу са закључцима трилатералног састанка централних и локалних органа за везу Србије, Мађарске и Хрватске, сваке године пред зимску сезону. Припремни састанак на ком се усаглашавају мере и активности које треба предузети за одбрану од леда на Дунаву ангажовањем мађарских ледоломаца одржаће се у првој декади овог месеца– кажу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Две функције једног брода

Пројектну документацију за наш нови ледоломац израдиле су фирме „Албатрос дизајн” из Новог Сада и „Нумерик марин” са Новог Београда.

Ледоломац је по том пројекту требало да има двојаку намену – зими да ломи наслаге леда, а да остатак године буде бочни тегљач других пловних објеката. Да буде дужине 40 и ширине девет метара, да плови око 10 дана без допуњавања резерви горива, уља и воде са седам до максимално 10 људи на њему. Надзор над градњом брода требало је да обавља Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу, орган управе у саставу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

Приватизовани и остављени да труну

Србија је некада имала још два тегљача – ледоломца „Чакор” и „Вучево”. Они су приватизовани 2011. године. Ушли су у састав „Дунав групе агрегати” у власништву Душана Боровице, хапшеног због сумње да су његове фирме добијале незаконите кредите. Прошле године ова два скоро потонула брода су хитно из Новог Сада пребачена у Старе Бановце.

У власништву „Дунав групе агрегати” нашао се и потискивач „Петроварадин”. У последњих петнаестак година сва ова пловила била су мртва за реку. Ни некадашње потискиваче „Александар” и „Каблар”, који су пре неколико година у Београду помагали „Тополи”, више нико не спомиње.