Понедељак, 24.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација ће напунити буџет

Приходи могу бити издашнији, јер је због раста цена већа пореска основица за обрачун пореза на додату вредност, акциза, царина
(Фото А. Васиљевић)

Инфлација има много лица попут тога да смањује реалну вредност зарада, штедњу у банкама, улоге у пензионим фондовима, али има и за креаторе фискалне политике једну погодност. Она пуни буџет, односно обезбеђује боље приходе.

Како то?

Приликом недавног усвајања буџета за наредну годину општа оцена економске јавности била је да су приходи добро планирани, али да је врло вероватно да могу бити и издашнији. Разлог је то што многи предвиђају да ће инфлација бити већа од планиране.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду то овако објашњава:

„Због инфлације расту цене које представљају пореску основицу за обрачун пореза на додату вредност, акциза, царина. Сем тога држави ће се повећати приходи и због номиналног раста зарада.”

Економиста Љубомир Маџар каже да инфлација пуни буџет зато што су номиналне вредности бруто домаћег производа (БДП) утолико веће уколико је инфлација већа. А пошто се фискални намети наплаћују пропорционално, односно у процентима, то значи да у истој пропорцији у којој расте БДП номинално у тој пропорцији расту и фискални приходи.

„Штавише неки порези имају прогресивне стопе па је утолико виши прилив у буџет, јер са већом номиналном вредношћу БДП-а више се добија од пореза и акциза. То је фактор који доприноси пуњењу буџета у случају инфлације. Чак и кад се реално БДП не би повећавао, уз инфлацију, он би давао веће приходе за буџет, јер су фискална давања у вези са номиналном, а не реалном вредношћу. У мери у којој има фискалне прогресије, а то је код нас случај, али не превише, у тој мери фискални приходи расту и нешто више него пропорционално БДП-у. Реч је о номиналним вредностима, али кад се преведу на реалне онда је то друга прича. Јер, може да се деси да се номинално фискални приходи повећају, али да то повећање није пропорционално стопи инфлације. У том случају постоји номинални раст фискалних прихода уз њихово евентуално реално опадање. Али то се дешава на знатно вишим стопама инфлације него што су ове са којима се ми суочавамо”, напомиње Маџар.

И у Фискалном савету (ФС) наводе да ће просечна инфлација у 2022. бити осетно виша од оне која је коришћена приликом израде буџета што ће имати утицај на веће јавне приходе. Од августа 2021. долази до релативно снажног убрзања инфлације које се продужило и у септембру и октобру. Услед тога, међугодишњи раст потрошачких цена у октобру достигао је 6,6 одсто што је знатно изнад очекивања које су релевантне институције имале пре неколико месеци. Пошто је до убрзања цена дошло релативно нагло и неочекивано, то није у пуној мери укључено у пројекције буџета за 2022. годину (као ни у израду ребаланса из октобра 2021).

„Сад изгледа вероватно да ће просечан раст цена у 2022. износити око пет одсто, а буџет је прављен с претпоставком да ће просечан раст бити 3,7 процената. Већа инфлација од очекиване имаће утицај на повећање јавних прихода у односу на план док на јавне расходе не би требало да има знатан утицај. Иако анализа инфлације није у надлежности Фискалног савета, засад, уз све ограде, оцењујемо да је последње повећање цена углавном дошло из међународног окружења и да ће највероватније бити привремено, тим пре што је такозвана базна инфлација (без енергије, хране, алкохола и цигарета) још релативно ниска, испод три одсто. Економска политика која би помогла успоравање инфлације је уравнотежавање јавних финансија, што је још један аргумент у прилог додатног смањења фискалног дефицита у 2022. години”, наводе из ФС-а.

Већа стопа инфлације у 2022. од претпостављених 3,7 одсто утицаће на то да и номинални БДП следеће године буде већи него што влада тренутно претпоставља, због чега би и чисто аритметички требало да дође до благог смањења фискалног дефицита, али и свих других фискалних агрегата које из практичних разлога изражавамо у процентима БДП-а (јавни дуг, расходи за пензије, за плате запосленима у општој држави и слично).

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan Vujisic
Januara 2011. kurs evra je bio 111 din. Da li vam to dovoljno govori koliko se uništava izvozni sektor, ne? Onda da dodam, izvozni sektor je 12%, a uvozni 88% ukupne privredne aktivnosti. Cene kvadrata stanova rastu u evrima, jer evro u Srbiji sve manje vredi. Šta mislite koliko dugo to može opstati?
Hajduk Veljko
Nece inflacija, micemo.
Hajduk Veljko
Nece inflacija, nego svi mi.
električar
Šarena laža je na delu ... Treba ustvari prikupiti "malo para" za isplatu onih 20.000 penzionerima u februaru, tako da i to neće vredeti ništa ...
darko
Stara skola devedesetih. Znaci ako vratimo hiperinflaciju postacemo pravi ekonomski tigar?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.