Inflacija će napuniti budžet

Inflacija ima mnogo lica poput toga da smanjuje realnu vrednost zarada, štednju u bankama, uloge u penzionim fondovima, ali ima i za kreatore fiskalne politike jednu pogodnost. Ona puni budžet, odnosno obezbeđuje bolje prihode.

Kako to?

Prilikom nedavnog usvajanja budžeta za narednu godinu opšta ocena ekonomske javnosti bila je da su prihodi dobro planirani, ali da je vrlo verovatno da mogu biti i izdašniji. Razlog je to što mnogi predviđaju da će inflacija biti veća od planirane.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu to ovako objašnjava:

„Zbog inflacije rastu cene koje predstavljaju poresku osnovicu za obračun poreza na dodatu vrednost, akciza, carina. Sem toga državi će se povećati prihodi i zbog nominalnog rasta zarada.”

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da inflacija puni budžet zato što su nominalne vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP) utoliko veće ukoliko je inflacija veća. A pošto se fiskalni nameti naplaćuju proporcionalno, odnosno u procentima, to znači da u istoj proporciji u kojoj raste BDP nominalno u toj proporciji rastu i fiskalni prihodi.

„Štaviše neki porezi imaju progresivne stope pa je utoliko viši priliv u budžet, jer sa većom nominalnom vrednošću BDP-a više se dobija od poreza i akciza. To je faktor koji doprinosi punjenju budžeta u slučaju inflacije. Čak i kad se realno BDP ne bi povećavao, uz inflaciju, on bi davao veće prihode za budžet, jer su fiskalna davanja u vezi sa nominalnom, a ne realnom vrednošću. U meri u kojoj ima fiskalne progresije, a to je kod nas slučaj, ali ne previše, u toj meri fiskalni prihodi rastu i nešto više nego proporcionalno BDP-u. Reč je o nominalnim vrednostima, ali kad se prevedu na realne onda je to druga priča. Jer, može da se desi da se nominalno fiskalni prihodi povećaju, ali da to povećanje nije proporcionalno stopi inflacije. U tom slučaju postoji nominalni rast fiskalnih prihoda uz njihovo eventualno realno opadanje. Ali to se dešava na znatno višim stopama inflacije nego što su ove sa kojima se mi suočavamo”, napominje Madžar.

I u Fiskalnom savetu (FS) navode da će prosečna inflacija u 2022. biti osetno viša od one koja je korišćena prilikom izrade budžeta što će imati uticaj na veće javne prihode. Od avgusta 2021. dolazi do relativno snažnog ubrzanja inflacije koje se produžilo i u septembru i oktobru. Usled toga, međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru dostigao je 6,6 odsto što je znatno iznad očekivanja koje su relevantne institucije imale pre nekoliko meseci. Pošto je do ubrzanja cena došlo relativno naglo i neočekivano, to nije u punoj meri uključeno u projekcije budžeta za 2022. godinu (kao ni u izradu rebalansa iz oktobra 2021).

„Sad izgleda verovatno da će prosečan rast cena u 2022. iznositi oko pet odsto, a budžet je pravljen s pretpostavkom da će prosečan rast biti 3,7 procenata. Veća inflacija od očekivane imaće uticaj na povećanje javnih prihoda u odnosu na plan dok na javne rashode ne bi trebalo da ima znatan uticaj. Iako analiza inflacije nije u nadležnosti Fiskalnog saveta, zasad, uz sve ograde, ocenjujemo da je poslednje povećanje cena uglavnom došlo iz međunarodnog okruženja i da će najverovatnije biti privremeno, tim pre što je takozvana bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i cigareta) još relativno niska, ispod tri odsto. Ekonomska politika koja bi pomogla usporavanje inflacije je uravnotežavanje javnih finansija, što je još jedan argument u prilog dodatnog smanjenja fiskalnog deficita u 2022. godini”, navode iz FS-a.

Veća stopa inflacije u 2022. od pretpostavljenih 3,7 odsto uticaće na to da i nominalni BDP sledeće godine bude veći nego što vlada trenutno pretpostavlja, zbog čega bi i čisto aritmetički trebalo da dođe do blagog smanjenja fiskalnog deficita, ali i svih drugih fiskalnih agregata koje iz praktičnih razloga izražavamo u procentima BDP-a (javni dug, rashodi za penzije, za plate zaposlenima u opštoj državi i slično).