Кад је Београд био Европа

На иницијативу грађана, у Београду је недавно основано Удружење за заштиту знаменитости и баштине Србије под називом „Старинске српске куће” и пригодним концертом пијанисткиње Јасмине Јанковић представљено у павиљону породице Вељковић у Бирчаниновој улици. Удружење је основано по угледу на исто у Француској под називом „Старе француске куће”.

Међу иницијаторима овог удружења су у првом реду Катарина Вељковић-Бегбедер, која је годинама била активна у поменутом француском удружењу, Лазар Шећеровић као један од најзаслужнијих конзерватора збирке Јеврема Грујића и Марко Крсмановић-Симић, дугогодишњи љубитељ урбане и архитектонске историје Београда, који живи и ради у Београду и Лиону (Француска). Удружење окупља не само власнике предмета и непокретности од историјског и културног интереса, већ и све љубитеље старина заинтересованих за очување знаменитости и баштине Србије.

Према речима председника Удружења Марка Крсмановића-Симића, сви су били вођени жељом да и кроз постојање оваквог удружења, сличног онима у ЕУ, Србија уђе у европске процесе, али и да сачуваном архитектуром и ентеријерима покаже да је била саставни део онога што зовемо Европом и да је при том одржала своју аутентичност на међи Запада и Оријента.

– Београд може с поносом да покаже лепе примерке архитектуре 19. века, а заљубљеници у историју уметности могу с уживањем да прате развој рецимо сликарства и антиквитетног намештаја, попут француског намештаја из 18. века у колекцијама породица Вељковић и Шећеровић, које су се, као и многе друге, бориле да сачувају трагове те породичне прошлости старе више од два века – каже Марко Крсмановић-Симић, додајући да је један од првих циљева Удружења да формира ад-хок комисију која би предложила које збирке треба међу првима обрадити и отворити за публику.

– Најмање још две збирке које су потпуно непознате јавности треба обрадити, док се неки постојећи простори, легати или збирке кроз адаптацију или реновирање могу веома брзо отворити за посету нашим грађанима – додаје он.

Овакав тип удружења постоји у Француској више од 30 година и њихов утицај на државне институције и органе локалне самоуправе је немерљив, тврди Марко Крсмановић-Симић, илуструјући то примером протокола које је то удружење потписало са Министарством финансија Француске, чиме је успостављен бренд „Старинска француска кућа”. Власницима непокретности која је испунила услове за доделу бренда, протокол омогућава да траже од локалне пореске управе олакшице приликом рестаурирања или адаптација својих кућа.

То је пример коме ће тежити и српско удружење и у том смислу паралелно ће радити и на „сензибилизацији” пре свега Министарства финансија и културе којима ће предлагати разна решења за давање пореских олакшица власницима таквих непокретности.

Идејна основа рада удружења „Старинске српске куће” јесте пример сарадње Београда и Лиона из 2002. године када је кроз организацију изложбе „Фасаде Београда и Лиона с краја 19. века” омогућено да се представници града Београда, СО Стари град, као и Градског завода за заштиту споменика културе упознају са различитим степенима заштите урбано-историјског језгра овог француског града који је ушао у Унескову баштину.

– Београд је после посете Лиону учврстио политику планске и амбијенталне рестаурације старих урбаних језгара тако што је утврдио редовне буџете за обнову фасада. Сигурно ћемо следити пример тесне сарадње Удружења за заштиту и обнову Обилићевог венца са СО Стари град чији је резултат био комплетна рестаурација фасада у Улици Обилићев венац – каже Крсмановић, истичући да је један од приоритета удружења „Старинске српске куће” да постане партнер Завода за заштиту споменика културе, како на градском тако и на републичком нивоу.

Ово непрофитабилно и самофинансирајуће друштво грађана посебно ће радити на поновном успостављању идентитета барокног Београда (1717–1739) са освртом на доњи Калемегдан. Налик другим европским градовима радиће и на обележавању трагова римског, односно античког Београда кроз покретање иницијатива за постављање плоча, споменика и фонтана из тог доба на разним местима у градовима Србије, обећава Марко Крсмановић-Симић, додајући да ће паралелно бити организоване групне посете одређеним кућама или збиркама које су затворене за јавност.

Следећи догађај планиран је за септембар под називом „Породица Карамат – од барока до модерне”. Реч је о посети најпознатијој земунској породици, а у целодневној поставци заинтересовани ће моћи да посете куће неколицине потомака ове породице у Земуну и на Сењаку.