Доба анестезије

Цео свет, укључујући и ову нашу милу земљу, у опасности је од анестезиje. Постоји неко опште осећање панике и жеље да се од свега побегне, да се не пати; да се гледа а да се не види; да се слуша а да се не чује. Три мајмуна не раде ништа, не виде ништа и не размишљају ништа. Наравно, то је рај за фармацеутске компаније које, где год има лоших вести или људи у депресији, продају још једну бочицу "прозака". Штампа и телевизија нас непрестано бомбардују вестима о ужасним стварима које се дешавају у целом свету. Сваки дан је застрашујући. Вести су увек лоше, зато верујемо у најгоре о свакоме и свачему. "Ох, мора да је тачно, прочитала сам у новинама."

Кад сам летос била у Рибарској бањи, једна жена ми је рекла како је чула да сам тамо отишла да бих се докопала виле краља Петра. Погледала сам је у чуду и одговорила да не полажем право ни на једну некретнину у Србији, осим на резиденцију владе Црне Горе у Београду. Нисам је изгледа убедила кад сам јој рекла да волим да идем у Рибарску бању јер уживам у том пределу и у људима.

Човек може да узме таблету да умртви осећања, или неко жестоко пиће или напитак за успављивање, а ако је бол сувише јак може да узме веома јаку дозу пилула за спавање и да се никада не пробуди. Чудне су ствари наше емоције – апатија, похлепа, страх, пожуда, гнев и понос. Неке су толико интимне и добро скривене да човек никада не би погодио шта ври у души првог комшије. Ове емоције, које су по дефиницији све негативне, управљају нашим животима и утичу на наше реакције још дуго после менопаузе. Оне су опасне и треба им се на време супротставити. Човек не треба ни да их гута, јер је то лоше по здравље, нити да их истреса на друге људе, што је лоше за њихово здравље. Љубав, права љубав, која је константа, увек присутна, али је често у сенци, затрпана овим негативним емоцијама. Како их се ослободити? Прво препознај осећање, а онда га се реши. Постоје разне технике, а ми можемо да одаберемо ону која нам највише одговара. Чини ми се да је већина људи запала у апатију, која је најнижа емоција, највише исрпљује и ствара депресију. Такви људи нису у стању да било шта покушају или промене; само се жале. Време је сувише топло или сувише хладно и све их боли. Ту је онда понос или сујета када, на пример, неко неће да прихвати одговорност, јер он, наравно, никад не греши.

Желимо да замрзнемо време или да се вратимо у прошлост. Заборављамо да је прошлост болно место на коме можемо да се заглибимо у огромној количини самосажаљења и кајања. То је веома нездраво и може човека да отера ка чашици или ормарићу са лековима! Иако се скоро приближило време да сат вратимо уназад, надам се да ћемо направити корак напред, а не назад.

Сада имамо луксуз демократије, а луксуз је то што можемо да гласамо. Можемо да се заинтересујемо за добробит наше земље или можемо да се анестезирамо и пробудимо кад буде прекасно. Рип ван Винкл је годинама спавао и када се пробудио – свет око њега се променио, а он није учинио ништа него је спавао.

Уђимо у свет живих и понашајмо се према овој нашој лепој планети с љубављу и поштовањем, посматрајмо је као рај, а када будемо наздрављали с драгим пријатељима моћи ћемо једни друге да погледамо у очи са осмехом.