Никад збогом

Неколико месеци се опраштала од политике и бројних политичких савезника, али и супарника, срела се са Џозефом Бајденом и Владимиром Путином, у приватну аудијенцију примио ју је и папа Фрања, а ове недеље поздравила се и са својим земљацима. Као и све што је Ангела Меркел чинила током шеснаест година дуге канцеларске каријере, и њене музичке жеље за испраћај на војној церемонији нашле су се под лупом. Да ли песма „Нек за мене падају кише црвених ружа”, чији је последњи стих „Није ми доста, и даље желим да побеђујем, желим све или ништа”, значи да још није рекла збогом јавном ангажману, што већина Немаца од ње и очекује? Уосталом, колико пре неколико дана активно се укључила у главну светску причу у вези с Украјином и наводним плановима Русије да изврши инвазију на ту земљу, поручивши да би Европска унија, у случају таквог расплета, Москви морала да уведе додатне санкције.

„НОВА НЕМАЧКА” И СВЕТ: Какву год одлуку да донесе о својој будућности, за свет је то много мање битно од онога што доноси постмеркеловска ера, односно нова „семафор” влада Олафа Шолца, која би у току наредне седмице требало да заживи. Како ће се најутицајнија европска држава и најснажнија привреда Старог континента поставити према Русији и Кини, али и према европским савезницима, то је оно што многе занима. У коалиционом споразуму немачко-руски односи су дефинисани као „дубоки и разнолики”, најављује се „конструктиван дијалог” између две земље заснован на „међународном праву, људским правима и мирном поретку у Европи”, на шта се „Русија већ обавезала”. Али, ће се, кажу, водити рачуна о интересима оних који се осећају угрожено у централној и источној Европи, а дестабилизација Украјине ће бити осуђена. Ублажавање санкција Русији доводи се у везу с поштовањем обавеза из споразума у Минску. Занимљиво је, међутим, да нема ни речи о гасоводу „Северни ток 2”, иза којег је Меркелова толико чврсто стала да је безмало довела у питање и добре односе с Вашингтоном.

Ништа мање изазован за нову владу неће бити ни однос с Кином. Треба ускладити оштру реторику и политику Зелених, који дају нову министарку спољних послова, Аналену Бербок, и све значајнији пораст трговинске размене с Пекингом.

На радост бројне гастарбајтерске заједнице, Социјалдемократска партија, Зелени и Слободни демократи најавили су промену немачких закона о држављанству и миграцијама, односно много лакше стицање немачког пасоша. Велики заокрет у односу на политику коју су водили Меркелини демохришћани. И уопште, цео коалициони споразум који је насловљен „Усудите се, више напретка: алијанса за слободу, правду и одрживост”, по узору на слоган Вилија Бранта „Усудите се, више демократије”, доноси многе новине у односу на политику бивше канцеларке.

ОПАСНОСТ ВРЕБА ИЗ КОМШИЛУКА: Све три странке нове немачке владе су снажно, проевропски настројене. У време Меркелове није се ни доводила у питање снага гласа Берлина. Међутим, док су се Немци бавили унутрашњим питањима, покушавајући два месеца да саставе владу после избора, а одлазећа канцеларка већ полако паковала ствари, на европском тлу су расли нови савези. Емануел Макрон и Марио Драги склопили су пакт који би могао да промени односе снага у Европи. Свестан могућих реакција Берлина, француски председник поручио је да споразум не доводи у питање односе Француске с Немачком. Али сви су убеђени да Италија и Француска желе већи утицај у Европи.

ЛОШ ТАЈМИНГ ЗА „ИНВАЗИЈУ”: Европско тло постаје све угроженије због тензија између Вашингтона и Москве, у вези с Украјином, а које су све јаче из дана у дан. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио је да се алијанса „мора припремити на најгоре” јер би Москва могла да изврши инвазију на Украјину пошто гомила трупе на граници. Ипак, ни сами нису потпуно сигурни у оно што тврде.

„Није јасно шта су тачно руске намере, оне би могле да се развијају и мењају”, каже шеф НАТО-а уз опаску да су „они то радили и раније”, алудирајући на улазак Русије на Крим 2014. године. Из Москве одбацују сваку идеју о инвазији и одговарају да никога не треба да се тиче шта они раде на својој територији. У Минску су додатно подгревали страсти открићем о наводном државном удару који је успешно спречен. Председник Володимир Зеленски посредно је оптужио Русију да је укључена у пуч.

Амерички медији пишу да је украјински проблем искрснуо у најгоре време, када је Џозеф Бајден настојао да побољша односе с Москвом, за шта је кључни доказ јунски самит у Женеви, који, додуше, није донео ништа значајно. Из Кремља су саопштили да би поново могли да се чују колико прекосутра, 7. децембра.

Неизвесно је како би ситуација у вези с Украјином могла да се развија јер ни једна ни друга страна не жели да игра отвореним картама. Вашингтон тако говори о „значајној цени” коју би Москва могла да плати за упад у Украјину. А Москва поручује да ће адекватно одговорити ако Украјина буде увучена у било какве „америчке геополитичке игре”. Која ће бити цена ових игара, још нико не зна.