Нова клима на Блиском истоку

На Блиском истоку и ширем региону осећају се помирљиви ветрови који би у години која долази могли, ако се наставе, да доведу до нормализације односа између водећих држава. Многи дипломатски канали су отворени, али то сигурно неће ићи без трзавица, пошто један или два сусрета, макар били и највишем нивоу, не могу преко ноћи да скину са дневног реда проблеме који су се таложили деценијама.

Контакти су, после вишегодишњег прекида, успостављени између Турске и Уједињених Арапских Емирата, Каира и Анкаре, УАЕ и Израела, Арапске лиге и Дамаска. Чак и између Анкаре и Тел Авива.

Под притиском Вашингтона многе земље на Блиском истоку отвориле су канале за нормализацију односа. Анкара је на тренутак остала у другом плану иако последњих година настоји да се наметне као главни актер на Блиском истоку и на северу Африке. Председник Тајип Ердоган сада подиже рампе ка Египту, УАЕ и Саудијској Арабији да би ухватио корак с процесом који би коначно могао да доведе до смањења напетости у трусном региону.

„Сусрети Турске и УАЕ успостављени су и они ће се наставити, поготово што постоји знатан потенцијал за међусобну сарадњу”, изјавио је председник Ердоган и потврдио да ће у фебруару посетити Абу Даби.

Крајем новембра, после десет година, у Анкари је боравио принц Мухамед бин Зајед ел Нахјан. А колико до јуче, Абу Даби је оптуживао Ердогана да подстиче радикалну групу „Муслиманска браћа” у Египту, која поткопава мир и стабилност у целом Заливу, да се директно меша у унутрашње послове Сирије, Ирака и Либије, да крши поморско право у источном Медитерану. А Анкара је оптужила Абу Даби да је финансирао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао да изведе пуч у Анкари, да поткопава позиције Палестинаца.

Турска сада настоји да разбије изолацију с којом се суочила после избијања „арапског пролећа”, које је из темеља уздрмало Блиски исток и северну Африку. Ердоган је то исхитрено покушао да искористи да се наметне као лидер у том делу света, што су у Либији, Египту, Сирији и Ираку доживели као мешање у унутрашње послове. Анкара није остала дужна: оптужила је УАЕ и Бахреин за издају „палестинске ствари”, када су успоставили односе с Тел Авивом.

Када је „арапско пролеће” стигло у Египат, Анкара је безрезервно стала иза „демократски изабраног” председника Мухамеда Мурсија, кога је на власт довела екстремна група „Муслиманска браћа”, с којом Ердоган одраније одржава блиске односе. У Ријаду, Абу Дабију и другим заливским земљама дат је знак за узбуну јер ту радикалну групу доживљавају као терористе, као претњу миру у региону. Када је египатска армија зауставила исламисте војним ударом 2013. године, Турска је оштро осудила тај потез и односи су се нашли пред прекидом.

Громогласно прокламована спољна политика Турске „без проблема са суседима” свела се једног тренутка на позицију „без пријатеља” ако се изузму Катар, Азербејџан и „Муслиманска браћа”, с којима има „посебне”односе. Анкара је остала на периферији многих збивања. То је потврдио недавни сукоб Израела и Палестинаца у појасу Газе. У договору с Вашингтоном кључну улогу у постизању примирја одиграо је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси иако Ердоган упорно себе покушава да представи као заштитника Палестинаца.

У Турској су коначно почели да схватају нову реалност. Ердоган је у телефонском разговору честитао Исаку Херцогу избор за председника Израела. У дипломатским круговима то су оквалификовали као важан догађај иако је у нормалним приликама то само протоколарни гест. Анкара и Тел Авив практично немају контакте већ десет година, односи су на нивоу отправника послова услед сукоба због палестинског питања.

После дужег прекида недавно су успостављени званични контакти и између Анкаре и Каира. „Ово је нови почетак у односима двеју земаља”, изјавио је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу и најавио да ће се турски амбасадор ускоро вратити у Каиро.

Повољнија клима осећа се и у Арапској лиги. Председник Алжира Абделмаџид Тебуне најавио је да би делегација Сирије могла да се нађе на самиту Арапске лиге који се у марту одржава у његовој земљи, пренели су истанбулски медији.

Том приликом расправљаће се о успостављању односа са Дамаском који су суспендовани 2011. године када је у Сирију стигло „арапско пролеће”. То ће бити наставак сарадње коју су са Дамаском већ обновили Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Египат.