Ада Хуја – нова парк-шума

Била је речно острво и омиљено место многих Београђана. Потом је кренуло њено неконтролисано насипање. Претворена је у депонију док смеће није почело да се одлаже у Винчи. Осим фабрика, складишта, шљункара и нелегалних објеката била је виђена и као адреса града на води, новог стамбено-пословног комплекса, а словила је и као потенцијално друга Ада Циганлија. То би Ада Хуја на концу свих идеја, мегаломанских амбиција инвеститора, промене намене земљишта кроз планска документа могла и да постане – зелена оаза на свега неколико километара од центра града. Тај простор од око 80 хектара између Панчевачког моста и шпица Аде Хује биће претворен у парк-шуму и практично постати наставак будућег линијског парка, зеленог коридора од Бетон-хале до Панчевачког моста чија градња стартује за који дан.

Да би се спречила урбанизација Аде Хује, која би због загађеног тла сваком улагачу драстично поскупела инвестицију, град је решио да одустане од расписивања урбанистичко-архитектонског конкурса којим би дошао до решења за изградњу стамбеног комплекса и израду новог плана детаљне регулације.

– Одлучили смо да идемо у другом смеру и да се тај простор не урбанизује већ да од њега направимо нешто попут Аде Циганлије. Да би се то десило, служба градског урбанисте предложила је да у изменама Плана генералне регулације тај део града буде јавна зелена површина – урбане шуме парк. Тај плански документ требало би да буде усвојен на пролеће следеће године – каже за наш лист Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

План генералне регулације биће основ и за решавање имовинско-правних односа на земљишту, али и инструмент који ће омогућити да се уклоне привремени објекти који се дуж локације налазе. То би, очекује Стојчић, требало да се деси у наредне две године. Оно што се неће догодити ни у следећих 18 јесте измештање фабрике папира „Авала Ада” јер она на основу уговора с државом, напомиње градски урбаниста, толико остаје на садашњој локацији.

– Ада Хуја биће јавна зелена површина и добро свих Београђана. Град ће пошумити тај део, изградити нове спортско-рекреативне садржаје, биће и комерцијалних какви постоје и на Ади Циганлији – истиче Стојчић.

Он као и сви људи који су барем једном крочили на Аду Хују знају да је стање животне средине на том подручју забрињавајуће. Миријевски поток велики је загађивач рукавца јер је он годинама колектор отпадних и фекалних вода. На овако лоше стање утиче и немарност многих суграђана који то место годинама користе за истовар отпада, шута, песка и шљунка. Да би се тај простор очистио, потребно је, према неким ранијим проценама, близу 20 милиона евра.

– Покушаћемо да савременим решењима санирамо некадашњу депонију на којој преовлађује грађевински отпад. Не тако што ћемо ископавати смеће, него бисмо тај отпад и метан искористили за производњу енергије, а изнад депоније изградили спортске и парковске површине. Такви примери постоје у Скандинавији и на далеком северу Европе. Користили бисмо и биљке које могу да апсорбују угљен-диоксид и с временом својим кореном то тло санирају у некој мери – истиче Стојчић.

Све што јој је неопходно да постане нова Ада Циганлија, Ада Хуја готово да има. Налази се на одличној локацији, директно је повезана са центром града, излази на Дунав. Има пристаниште с прилазом за бродове и путнике, а стаза за картинг која се тамо налази највећа је на Балкану. Деца се радо играју на Ади Хуји, где су пењалице, љуљашке и тобогани. Прва линија метроа која ће тим подручјем пролазити у плитком ископу за Стојчића је још један бенефит локације.

– Моћи ће да буде активирана у рекреативне сврхе само ако има добру везу с јавним превозом и зато је метро-станица која ће се ту наћи више него оправдана. Очекујемо да с изградњом прве линије метроа и тај парк-шума заживи – каже Стојчић.

Питате ли се шта Београђани очекују од те атрактивне локације.

– Они желе да то постане јавна зелена оаза. Међу бројним иницијативама које смо добили налази се и она од невладине организације „Супернатурал”, која је кренула са озелењавањем Аде Хује и пошумила њен шпиц. Признајем да је идеја да се тај шпиц прогласи јавном зеленом површином заједничка како бисмо имали бољи квалитет ваздуха и поправили еколошку слику града – одговара Стојчић.

Хоћете да кажете да то није уступак бројним удружењима грађана која су се дигла на ноге због недостатка зеленила широм града, претварања паркова у стамбене комплексе, сече шуме?

– Није. Њихове изјаве су политичке и немају везе с реалношћу. Пре је била планирана урбанизација Аде Хује, а садашња гарнитура власти рекла је да је неће бити – изричит је Стојчић.

Градња само уз „Панчевац”

Део непосредно уз Панчевачки мост могао би да буде зона где ће бити дозвољена градња за коју ће се радити нови план детаљне регулације. То је свега 10 одсто укупне површине која је планирана као парк-шума и где је већински власник земљишта град, каже Марко Стојчић.

– Није нелогично да део уз мост буде урбанизован, али шта ће ту да се зида, ко ће инвестирати и када – на та питања сада немам одговор – истиче Стојчић.