Радник у центру новог предлога Закона о раду

Више неће бити злоупотребе рада по уговору, као што је досад било. Неће постојати могућност да радници раде по пет, десет, чак и више од 15 година по уговору, него максимално годину дана, два пута по шест месеци, после чега морају да добију решење за стално.

Пробни рад моћи ће максимално да траје три месеца. Уколико послодавац за то време не буде могао да оцени да ли је неки радник задовољио норму или није, нема потребе да га „држи” на послу по уговору наредних десет година.

Минимална зарада биће дефинисана тако да мора да покрива минималну потрошачку корпу, а биће повећане и дневнице за прековремени, рад недељом и празником.

То су, укратко, нека од решења новог предлога закона о раду који је у договору са Удруженим синдикатима Србије „Слога” урађен по моделу Центра за достојанствен рад и „Улоф Палме” центра у Србији. Алтернативни закон о раду, који би требало да исправи недостатке важећег и побољша положај радника, боље дефинише области које се тичу права и обавеза запослених, биће прослеђен Министарству рада и упућен на јавну расправу oвог месеца, када синдикати планирају да позову све остале „колеге”, али и грађане, представнике министарства, партија, удружења, невладиних организација, да се укључе и сугестијама утврде коначни модел закона.

Жељко Веселиновић, председник „Слоге”, наглашава да су овај предлог закона радили најеминентнији стручњаци за радно право у Србији.

– Алтернативни закон о раду није само списак наших лепих жеља, већ је усклађен са нашим и европским радним законодавством, мање-више представља комбинацију различитих закона из европских земаља. Користили су се делови прописа из Шведске, Немачке, Хрватске, тако да нико не може да каже да је то неки закон који ће да отера инвеститоре. Напротив, ако желе да поштују све оно што је нормално у једној држави имаће јасније прописе – уверава Веселиновић и подсећа да је важећи закон донет 2014. октроисано, без јавне расправе, као и да су ефекти после осам година катастрофални.

– Нови закон требало је да буде донет још прошле године, али је пандемија стопирала планове државе. Сада се поново прича да ће почети да се ради крајем наредне године и да ће бити усвојен почетком 2023. Такав ће засигурно бити више по мери кинеских компанија и страних инвеститора, остаће антираднички, на њему ће се, као и прошли пут, радити у неким страним привредним коморама. Баш због тога смо и одлучили да држави одмах понудимо алтернативу на којој су радили најпризнатији домаћи експерти – наглашава он.

Новим законским предлогом, према његовим речима, дефинисан је и много већи степен заштите за осетљиве категорије: жене, труднице и породиље, самохране родитеље, а предложено је и повећање плаћања прековременог и ноћног рада.

– Рад недељом се укида, уколико нису послови неопходни за витално функционисање државе, и мораће бити плаћен 300 одсто. Сваки послодавац уколико жели да ангажује запослене у тржном центру, мораће да му плати три дневнице за један дан – набраја Веселиновић.

Нови предлог има 374 члана

Да је нови предлог свеобухватнији, јер се састоји од чак 374 члана који, поред оног што уређује и актуелни Закон о раду, уређује и области из закона о агенцијском запошљавању, о штрајку, инспекцијском надзору, социјално-економском савету, мирном решавању радних спорова, сматра Љубинка Ковачевић, професорка радног права на Правном факултету.

– Тренутно се поједина радноправна питања извлаче и уређују посебним законима, а место им је у Закону о раду. Нови модел је зато нека врста кодификације радног законодавства, а то је важан заокрет. Текст предлога усклађен је са међународним стандардима које је наша држава већ ратификовала кроз бројне конвенције и директиве ЕУ. Нуди решења за оне који заснивају радни однос, али и за оне који раде ван радног односа. У срцу модела је радник – напомиње она, и додаје да се њиме уређује и поступак заснивања радног односа у приватном сектору, јер у актуелном закону не постоје исцрпне одредбе које би се тицале поступка запошљавања, за разлику од запошљавања у јавним службама.

– Први пут добијамо и дефиницију рада на даљину. У важећем закону нема те дефиниције и нема разлике између рада од куће и рада на даљину. Нови модел одређује деликатна питања и око надзора над радом запослених који раде на даљину, одговорности за штету... – набраја проф. Ковачевић.