Скупа старост у приватним домовима

Велики број најстаријих грађана престонице углавном живе сами између четири зида и једва састављају крај са крајем. Пензија им је мала, а за смештај у неки од државних или приватних домова потребно је да издвоје три пута више него што месечно приме. 

Од 1.600.000 становника у главном граду, статистика показује да је чак сваки шести већ прославио 65. рођендан. По окончању радног века они који то себи могу да приуште, углавном одлучују да остатак живота проведу у неком од домова.

Интересовање старих за овај облик социјалне заштите је стално, а у оквиру државног Геронтолошког центра постоје четири дома за старе, који се налазе на Бежанијској коси, Вождовцу, Карабурми, и стационар у Диљској улици са укупно 1.200 места, као и 20 дневних центара и клубова за старије и Служба за помоћ у кући. Поред смештаја и оброка, корисницима домова на располагању су и лекарске услуге, радна и физикална терапија, културно-забавни живот, биоскопске представе, а једном недељно организују се и излети.

Према речима Олге Николић, помоћнице директора Геронтолошког центра Београд, зависно од категорије и покретности корисника, за коришћење старачких домова месечно је потребно издвојити од 20.500 до 35.000 динара.

– У првих шест месеци ове године имали смо од 250 до 300 захтева за смештај у неки од наших домова. Највећи број људи је примљен и мало је захтева који још чекају на пријем. Углавном су то стари који не желе да се одвоје од куће и деце па одлажу одлазак у дом – објашњава Николићева. 

У државним домовима истичу да нема дугачких листа чекања. У стварном животу, ипак је другачије. Потражња смештаја за „треће доба” један је од разлога отварања и великог броја приватних домова за старе. Према неким подацима, сем неколико домова који раде уз дозволу надлежног министарства, на тржишту влада права поплава нерегистрованих у којима стари људи бораве у лоше опремљеним просторијама, а чији власници, без икакве контроле, запошљавају нестручно особље.

Има и оних које родбина корисника хвали попут приватног Дома за старе и негу болесних „Мелиор вита”, у Јакову, који је први добио дозволу надлежног министарства за обављање ове врсте делатности. У овој установи има 37 соба, од гарсоњера, двокреветних и трокреветних соба, до апартмана, а за услуге и терапију медицинског особља, служење пет оброка дневно и боравак треба издвојити најмање 500 евра месечно. И у другим приватним домовима, за боравак у луксузним апартманима, служење неколико оброка дневно и медицински надзор треба издвојити од 400 до 1.000 евра месечно.

У месту Ковачевац код Младеновца већ четири године постоји приватни дом „Луг”, који сем зграде која има 64 постеље, од ове године има и нови објекат који може да прими 96 особа.

Према речима Мире Бусић, социјалне раднице у овој установи, за двадесетчетворочасовну бригу и негу, зависно од категорије смештаја и стања корисника потребно је издвојити од 400 до 700 евра.

– У цену су укључени сва средства и лекови, сем оних који се налазе на негативној листи и пелене. Наши корисници, којих је тренутно 62, имају могућност да бораве у правом природном окружењу са погледом на Космај и Букуљу, а организујемо и богат друштвени живот, који укључује одлазак на излете и обилазак културно-историјских споменика – истиче Бусићева.