Skupa starost u privatnim domovima

Veliki broj najstarijih građana prestonice uglavnom žive sami između četiri zida i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Penzija im je mala, a za smeštaj u neki od državnih ili privatnih domova potrebno je da izdvoje tri puta više nego što mesečno prime. 

Od 1.600.000 stanovnika u glavnom gradu, statistika pokazuje da je čak svaki šesti već proslavio 65. rođendan. Po okončanju radnog veka oni koji to sebi mogu da priušte, uglavnom odlučuju da ostatak života provedu u nekom od domova.

Interesovanje starih za ovaj oblik socijalne zaštite je stalno, a u okviru državnog Gerontološkog centra postoje četiri doma za stare, koji se nalaze na Bežanijskoj kosi, Voždovcu, Karaburmi, i stacionar u Diljskoj ulici sa ukupno 1.200 mesta, kao i 20 dnevnih centara i klubova za starije i Služba za pomoć u kući. Pored smeštaja i obroka, korisnicima domova na raspolaganju su i lekarske usluge, radna i fizikalna terapija, kulturno-zabavni život, bioskopske predstave, a jednom nedeljno organizuju se i izleti.

Prema rečima Olge Nikolić, pomoćnice direktora Gerontološkog centra Beograd, zavisno od kategorije i pokretnosti korisnika, za korišćenje staračkih domova mesečno je potrebno izdvojiti od 20.500 do 35.000 dinara.

– U prvih šest meseci ove godine imali smo od 250 do 300 zahteva za smeštaj u neki od naših domova. Najveći broj ljudi je primljen i malo je zahteva koji još čekaju na prijem. Uglavnom su to stari koji ne žele da se odvoje od kuće i dece pa odlažu odlazak u dom – objašnjava Nikolićeva. 

U državnim domovima ističu da nema dugačkih lista čekanja. U stvarnom životu, ipak je drugačije. Potražnja smeštaja za „treće doba” jedan je od razloga otvaranja i velikog broja privatnih domova za stare. Prema nekim podacima, sem nekoliko domova koji rade uz dozvolu nadležnog ministarstva, na tržištu vlada prava poplava neregistrovanih u kojima stari ljudi borave u loše opremljenim prostorijama, a čiji vlasnici, bez ikakve kontrole, zapošljavaju nestručno osoblje.

Ima i onih koje rodbina korisnika hvali poput privatnog Doma za stare i negu bolesnih „Melior vita”, u Jakovu, koji je prvi dobio dozvolu nadležnog ministarstva za obavljanje ove vrste delatnosti. U ovoj ustanovi ima 37 soba, od garsonjera, dvokrevetnih i trokrevetnih soba, do apartmana, a za usluge i terapiju medicinskog osoblja, služenje pet obroka dnevno i boravak treba izdvojiti najmanje 500 evra mesečno. I u drugim privatnim domovima, za boravak u luksuznim apartmanima, služenje nekoliko obroka dnevno i medicinski nadzor treba izdvojiti od 400 do 1.000 evra mesečno.

U mestu Kovačevac kod Mladenovca već četiri godine postoji privatni dom „Lug”, koji sem zgrade koja ima 64 postelje, od ove godine ima i novi objekat koji može da primi 96 osoba.

Prema rečima Mire Busić, socijalne radnice u ovoj ustanovi, za dvadesetčetvoročasovnu brigu i negu, zavisno od kategorije smeštaja i stanja korisnika potrebno je izdvojiti od 400 do 700 evra.

– U cenu su uključeni sva sredstva i lekovi, sem onih koji se nalaze na negativnoj listi i pelene. Naši korisnici, kojih je trenutno 62, imaju mogućnost da borave u pravom prirodnom okruženju sa pogledom na Kosmaj i Bukulju, a organizujemo i bogat društveni život, koji uključuje odlazak na izlete i obilazak kulturno-istorijskih spomenika – ističe Busićeva.