„Рио Тинто” – епизода Баљевац

Краљево –  Читава ујдурма око рударског истраживања и могуће експлотације литијума на пољима у долини реке Јадар покренула је и питње ко је и када довео „Рио Тинто” у Србију. Подсећамо, стручњаци ове компаније најпре су дошли у рударску варошицу Бољевац, у долину Ибра, још 2006, о чему је наш лист писао.

Томе је претходио предлог посебне комисије, формиране крајем 2005, у чијем саставу су били представници пет министарстава, да се концесија за истраживање руде бора у Баљевцу повери енглеско-аустралијској компанији „Рио Тинто”. У то време, на челу Владе Србије био је др Војислав Коштуница, а министар за рударство др Радомир Наумов.

Била је то охрабрујућа вест за житеље овог подручја, где се вековима рударило. Тим пре што су јавно саопштене процене да резерви каменог угља у рудницима у Баљевцу и Ушћу на Ибру има највише за још десетак година.

Иначе, још пре доласка „Рио Тинта”, стручњаци „Ибарских рудника” утврдили су да су резерве тражене и скупоцене руде бора у Баљевцу око 7,5 милиона тона. То је требало да провере и експерти „Рио Тинта”, тада у овом крају добродошле компаније. Почев од 2006, током наредне две године на локацијама Пискања и Побрђе избушили су око 6.000 метара у 14 истражних бушотина. Све је изгледало да ће рудник, у складу са преузетом обавезом поменутог концесионара од око 140 милиона долара, ускоро бити отворен. Најављивано је да ће већ на почетку бити запослено од 700 до 1.000 људи. Поређења ради, у постојећим рудницима каменог угља радило је око 400 рудара. У свему томе, екологија није била тако битна. Истина, помињало се да, док се још бушило, потоцима тече вода црвене боје и чудног мириса, али је то било потиснуто уверљивим обећањима тадашњих политичара у економски процват овог подручја, у шта су се и мештани уздали.

Крајем 2008. године, крећу гласине о одустајању „Рио Тинта” од даљих истраживања. То тада за ,,Политику” потврђује и Радивоје Милановић, државни секретар у Министарству за рударство, уз обећање о брзом проналажењу новог концесионара.

Потврда одустајања убрзо је стигла и од Ненада Грубина, тада директора поменуте компаније у Србији, који је објаснио: ,,Наша истраживања су потврдила постојање резерви бората из претходог, али је проширење лежишта ограничено и не задовољава критеријуме компаније ’Рио Тинто’ у погледу даљих улагања. Бројне вредне податке о пројекту предаћемо институцијама и научним установама у Србији.”

Поменути државни секретар Радивоје Милановић покушао је да ублажи разочарење у долини Ибра тврдњом: ,,Није у питању процена досадашњег концесионара да експлоатација бора у Баљевцу неће бити профитабилна, већ је тако велика светска компанија заинтересована само за највећа лежишта. Стога ће ово налазиште бора бити привлачно за мање фирме у области рударства, а ’Рио Тинто’, сигурно неће одустати од истраживања литијумске борне руде у Јадру код Лознице, будући да су тамо резерве огромне и они су већ пред израдом студије изводљивости о експлоатацији”, истакао је тада Милановић.

У Ибарске руднике стигао је нови концесионар, канадска фирма ,,Ерин венџерс”. Радили су и додатна истраживања, али се још не зна када ће и да ли ће почети експлотацију.