Остао само „Гребен”

Једини наш ледоломац који је „преживео” све приватизације предузећа јер се, срећом, налази у власништву „Електропривреде Србије” јесте „Гребен”. Његов задатак је да брани Хидроелектрану „Ђердап” од леда. Ради то врло успешно већ годинама, а ових дана je, као и сваког децембра, већ обавио пробну вожњу како би био спреман за евентуална замрзавања реке.

– Ледоломац „Гребен” произведен је 1966. године у бродоградилишту у Апатину као тегљач и уз финансијско учешће ЕПС-а, за потребе речног бродарства „Крајина” из Прахова. Сваке године од 25. децембра до 1. марта он је на располагању ХЕ „Ђердап 1” ради одбране од леда на потезу од ушћа Нере у Дунав ка Београду и даље по потреби. На потезу од ушћа Нере до ХЕ „Ђердап 2” своју обавезу одбране од леда има румунски партнер – кажу у „Електропривреди Србије” и истичу да је у њиховом власништву од 2016. године. Од тада је модернизован како би био максимално спреман да обави свој задатак, тако да му је за разбијање леда ојачан прамац и корито. Дужина „Гребена” је 49,8 метара, ширина је 8,36 метара и има газ 1,9 метара, што га чини изузетно ефикасним и у плићим водама.

– „Гребен” је тежак 400 тона, има снагу 1.620 киловата или 2.200 коњских снага. Осим као ледоломац, он служи и као тегљач, па може да повуче седам пловила с теретом до 9.000 тона. Поред тога, користи се и за друге потребе ХЕ „Ђердап 1” и „Ђердап 2”, тако што се уз бок веже радна платформа и обављају послови. Запремина резервоара му је 120 тона и уз добру снабдевеност посаде намирницама може остати на води и до месец дана. Посаду, иначе, чини шест чланова и капетан пловила – објашњавају у „Електропривреди”.

„Гребен” може да сече лед дебљине и до 70 центиметара, а смрзнути чепови секу се по посебном режиму уситњавањем ледених гомила. Колико нам значи и за шта је све способан овај тегљач и посада на њему, показала је зима 2017. године када је више од месец дана Дунав био окован ледом. Тада су се за само неколико дана заледили Сава и Дунав јер се температура спуштала и до минус 20.

Обе реке су се претвориле у непрегледно море леда, па су се замрзнуте плоче слагале једна на другу и настајали чепови. „Гребен” је био ангажован да сече дебеле ледене наслаге. А за савладавање само једног километра понекада је било потребно и по неколико сати. Леду се увек прилази узводно, како објашњавају искусни речни вукови, јер у супротном може се десити да разбијени лед дође за ледоломцем и направи проблем.

Да нам се не би поновила 2017. и 2012. година, потребно је да „Гребен” што пре добије „брата” па да колико-толико мирни дочекујемо будуће зиме на рекама.

Борба с леденом стихијом 31 дан

Те 2017. године највише проблема је и било управо код Београда. Ту се спојио лед са Саве и онај који је Дунавом стигао из правца Новог Сада. Направила се својеврсна брана и претила да делимично заустави ток реке, збoг чега је „Гребен” овде имао и највише посла.

Борба с леденом стихијом на Дунаву до Пупиновог моста и на Сави до Шапца трајала је 31 дан. За то време „Гребен” је превалио више од 3.000 километара. Поређења ради, то је раздаљина приближна оној између Београда и Лисабона.