На корак до инвестиционог рејтинга

У свом најновијем извештају за Србију агенција „Стандард и Пурс” повећала је изгледе Србије за добијање инвестиционог рејтинга са стабилних на позитивне. На одлуку су утицали снажан привредни раст Србије и висок степен отпорности домаће економије на шок изазван пандемијом. Позитивна одлука је посебно битна ако се има у виду да је донета упркос продуженом трајању пандемије, поремећајима у глобалним ланцима снабдевања и неизвесности на светском робном и финансијском тржишту.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће Србија бити на нивоу најразвијенијих земаља чим достигне следећи ниво кредитног инвестиционог рејтинга. „Бићемо на нивоу Словеније, Хрватске и других земаља, а то значи да ћемо лакше привлачити директне стране инвеститоре и имати сигурност за свакога ко долази у земљу. Наше јавне финансије су под контролом и наш фискални систем је стабилан, а држава се понаша озбиљно и одговорно.” Нагласио је и да је ниво јавног дуга 57 одсто у односу на БДП, док неке земље у окружењу имају 70 и 100 процената јавног дуга у односу на БДП.

Иван Николић, директор за научно истраживачки развој у Економском институту у Београду, казао је да је још пре годину и по предвидео да се Србија приближава инвестиционом рејтингу и да нас у томе корона није омела. По том параметру ми смо сада међу економски стабилним земљама.

„Очекујем да у првој половини 2022. добијемо инвестициони рејтинг који је нам је битан због улагача, јер сведочи о ниском ризику пројеката, а нама омогућује повољније задуживање. Један од најбитнијих параметара за постизање тог рејтинга је држање јавног дуга под контролом што смо показали да умемо. Србија инвестициони рејтинг није имала у новијој историји. Наша економија је на путањи раста и после прошлогодишњег пада од 0,9 одсто, с овогодишњим растом од око 7,5 процената, и предвиђања за наредне године, средњорочна стопа биће око четири одсто годишње”, навео је Николић.

Кредитни рејтинг представља мишљење о кредитном ризику у наредном периоду и подразумева процену способности и спремности издаваоца да правовремено и у потпуности измирује своје обавезе према кредиторима. Кредитне рејтинге додељују институције специјализоване за процену кредитног ризика, а за оцену кредитног рејтинга користе почетна слова абецеде А, Б, Ц, Д, при чему се оцена ААА тумачи као најбоља, а оцена Д као најгора.

Министарство финансија саопштило је да је захваљујући јаком економском расту, агенција за оцену кредитног рејтинга „Стандард енд Пурс” поправила изгледе за даље повећање кредитног рејтинга и потврдила оцену на нивоу ББ плус. Из агенција су нагласили да ће се у наредних годину дана створити објективни услови за повећање кредитног рејтинга на инвестициони ниво уколико се надмаше пројектована очекивања прилива од страних директних инвестиција, стопе раста и учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП).

Наводи се да су структурна побољшања привреде подржана мерама економске политике дала резултате већ у првој половини 2021. и да је то један од главних разлога ревизије очекиваног раста БДП-а у овој години на седам одсто, док се у 2022. пројектује раст већи од четири процента. Агенција је као основне покретаче раста навела јавне инвестиције и приватну потрошњу.

Наглашава се да је високом нивоу раста БДП-а допринело више фактора, а пре свега адекватна и избалансирана подршка фискалне и монетарне политике, која је дала знатан допринос у ублажавању негативних ефеката пандемије, брз процес вакцинације становништва, као и отпорност сектора производње и грађевинарства на негативне ефекте пандемије. Мере које су имале за циљ очување производних капацитета целокупне привреде, одржање животног стандарда становништва и очување ликвидности, помогле су, не само да се ублаже непосредне последице пандемије, већ и да се створе услови за динамичан раст и сачувају радна места.

Србија је, како се наводи, успела да, захваљујући правовременим, јаким и адекватним мерама монетарне и фискалне политике добро одговори на кризу изазвану пандемијом вируса корона. Такође и да умањи и ограничи негативне ефекте пандемије и створи добру основу за бржи привредни опоравак, подржан високим нивоом приватне потрошње.

У извештају агенције истакнуто је континуирано јачање банкарског сектора, нарочито у погледу смањења учешћа проблематичних кредита у поређењу са претходним годинама. Напомиње се и да је курс динара остао стабилан, а да су девизне резерве на рекордно високом нивоу.