Заборављене пожегача и маџарка

Када се с јесени сумирају резултати берићета код нас, доста се говори о томе како су родиле шљиве, која ће бити цена и какав ће бити пласман плавог рода. Србија је некад била у свету позната по производњи и извозу квалитетне шљиве, али то, нажалост, више није тако. У нашим шљивицима последњих година превлађује шљива стенлеј, која садржи мали проценат природног шећера и самим тим је лошег квалитета, и као таква никог не занима. Није укусна за јело, од ње не може да се направи квалитетан пекмез, а о квалитету ракије и да не говоримо.

Нажалост, наше домаће аутохтоне врсте шљиве маџарку и пожегачу више нико и не помиње. Кажу вирус под називом шарка уништио је засаде ових шљива, а пошто је стенлејка отпорна и углавном добро роди сваке године, проширују се засади ове неквалитетне сорте увезене из Америке.

Шарка напада лист шљиве, уништава га и онда плод не може да апсорбује потребне хранљиве материје, па не успева да сазри до краја, суши се и опада. Годинама очекујемо да наука пронађе препарат којим ће се заштитити и спасти ова сочна сорта шљиве. Стручњаци се не оглашавају, а по свему судећи и мало раде на томе.

Раде Прелић