Забрињава нас лоша ситуација на Балкану

Русија је веома забринута због ситуације на Косову и Метохији последњих месеци јер постоји негативан развој догађаја, због чега међународно присуство на КиМ мора да постане активније и да ради на основу докумената и начела усвојених у Уједињеним нацијама. Осим  због Косова, ситуација на Балкану сада лоше изгледа и изазива више забринутости у Русији и због проблема у Босни и Херцеговини. „Такве напетости, таквих тензија, таквог одбацивања свих договора и начела сарадње, нисмо приметили никада, ако гледамо од 1996. године”, рекао је јуче Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Србији, говорећи на тему „Руско-српско стратешко партнерство и ситуација на Балкану”, у оквиру „Амбасадорског форума” Института за међународну политику и привреду (ИМПП).

Руски амбасадор је током једноипочасовног онлајн сусрета, одржавши предавање и одговарајући на питања и сугестије учесника, рекао да је стање односа Русије и Србије у свим сферама „више него задовољавајуће”, али да „с обзиром на наше билатералне могућности то још није оно што ми желимо”. Указао је да је Москва веома задовољна политичким дијалогом на највишем нивоу, као и на свим другим нивоима, и да је то  фактор који опредељује стратешки карактер односа. Када је реч о билатералним односима, издвојио је садашњу веома активну сарадњу са циљем спречавања покушаја ревизије историје.

„Ти покушаји ревизије Другог светског рата, његових резултата, изопачење онога што је било у историји  пре Другог светског рата – то је један од западних геополитичких пројеката у циљу смањења утицаја, могућности и ауторитета Русије у свету. Због тога нам је важна подршка Србије, због тога радимо заједно пуно тога на заштити меморијала овде у Србији, као и Русији”, нагласио је Боцан-Харченко.

Говорећи о КиМ, амбасадор је рекао да „могућност неког решења питања Косова постоји само у оквиру дијалога”, због чега је Русија својевремено подржала почетак разговора Београд–Приштина под окриљем ЕУ. „Mи подржавамо дијалог, други начин решавања овог питања уопште не постоји, али нисмо задовољни тренутним стањем у развоју дијалога. Није задовољна ни сама ЕУ, јер су блокада дијалога и одсуство напретка очигледни”, навео је Боцан-Харченко и истакао да Русија увек тражи од ЕУ да направи што већи притисак на Приштину ради испуњавања уговора који су потписани. Како је навео, Београд испуњава све, за разлику од Приштине, пре свега када је реч о Заједници српских општина. Нагласио је и да су захтеви Приштине за признање Косова „апсолутна глупост, то је наравно немогуће”. Ти захтеви су штетни и због обавезе да се имплементира део споразума који се тиче ЗСО. „Ако тога не буде, неће бити поверења ни у Приштину, а ни пуно поверења у ЕУ (потпуног поверења и нема) која посредује”, рекао је амбасадор Русије у Србији.

Оцењујући да је наметање Кристијана Шмита као високог представника у БиХ потпуно нелегитимно, објаснио је да је то учињено без решења Савета безбедности УН, па и без одлуке Савета за имплементацију мира. „Представник Русије је био одлучно против, а тај савет ради на основу консензуса. Дакле, никаква заједничка одлука оних који су укључени у имплементацију Дејтонског споразума уопште не постоји”, подвукао је Боцан-Харченко. Додао је да је друга ствар „која спречава легализацију Шмита као високог представника”, то што он не ужива подршку три стране у БиХ, нема консензуса у самој БиХ.

Одговарајући на питања учесника, рекао је да Русија, као један од гаранта Дејтонског споразума, има правни основ за ставове о БиХ. „Наметнуте одлуке нису биле од помоћи никада, само су биле извор тензија. Ми и сада тражимо поштовање Дејтона и дејтонских начела. А што се тиче високог представника и целог ОХР-а, то је постало само велика препрека за унутрашњи национални дијалог, за помирење и развој БиХ”, закључио је Боцан-Харченко и указао да је „најважнији задатак међународне заједнице – затварање ОХР”.

Руски амбасадор је похвално говорио о економској и привредној сарадњи која се између Русије и Србије одвија на основу узајамних интереса и узајамног поштовања, дакле правих партнерских односа. Како је навео, Руси у Србији немају никаквих политичких сметњи што се тиче сарадње у енергетској сфери. „Енергетски статус Србије као транзитне земље, која обезбеђује гас непрекидно, редовно, сигурно, а и у већим количинама због новог гасовода, наравно да је повећао ауторитет, углед па и економске могућности Србије у Европи”, додао је он. Указао је и да ниједан од пројеката у енергетици, привреди, у области инфраструктуре, не иде контра неких односа, пројеката и обавеза Србије у односу са ЕУ.

Када је реч о односу Русије и ЕУ, каже да је лопта потпуно на страни ЕУ. „Убеђен сам, јер знам сваку изјаву Русије о региону, па и о неком ширем контексту, никада нико неће наћи неке изјаве на штету ЕУ, којима бисмо ми желели да спречимо активности ЕУ у Србији и у региону. На страни нашег западног партнера има више таквих изјава, да Русија штети, да је Русија препрека на евроатлантском путу балканских земаља итд. Ми сматрамо да и сада, без обзира на садашње стање односа између Русије и ЕУ, могућности сарадње на западном Балкану постоје, ако пустимо по страни политизацију”, додао је Боцан-Харченко. Са НАТО-ом је већ друга ствар. „Ми смо одлучно против”, нагласио је он и приметио да што се тиче западног Балкана, војно неутрални статус можда највише одговара историји и историјском искуству земаља на овом простору.

Војна и војнотехничка сарадња сфера од посебног интереса

Војна и војнотехничка сарадња јесте сфера од посебног интереса, која, притом, посебно изазива иритацију у неким западним земљама, примећује Боцан-Харченко. „И код нас и свугде, у случају војнотехничке сарадње, на посебан начин узима се у обзир и политичко стање односа јер је ова сфера веома деликатна. Сарађујемо са поузданим партнерима и са партнерима са којима имамо најбоље односе. Уопште не знам да постоје неке препреке у било којем правцу у војној и војнотехничкој сарадњи Русије и Србије”, рекао је руски амбасадор, одговарајући на питања учесника скупа. Нагласио је да се сарадњом Србије са Русијом, било војном, било војнотехничком, не крши ниједан од међународних уговора.Антрфиле

Санкције би угрозиле привредни развој

Коментаришући оцене у делу наше јавности да Србија треба да се придружи санкцијама против Русије, амбасадор Боцан-Харченко је рекао да је Москва захвална и да поздравља одлуку и доследност Београда да не прихвати и да неће да подржи те санкције. „Али, волео бих те људе, који сматрају да су санкције Русији неопходне, да питам где они живе. Ако замислимо да зид од санкција постоји, питао бих их шта они мисле о развоју у појединим областима, било енергетици, инфраструктури... Наше привреде су повезане, и то не у смислу да Русија утиче и притиска Србију. Не. Ово је узајамни однос, и ми радимо толико колико жели сама Србија” нагласио је он, додајући да је његово мишљење да је немогуће одвајање Србије од привреде и економије Русије.