Москва: Унутрашња ствар Србије

Специјално за „Политику“
Москва, 21. јула – Хапшење Радована Караџића је унутрашња ствар Србије, саопштио је данас Александар Нестеренко, званични представник руског министарства иностраних послова.

„Акција је обављена у складу са обавезама Београда према Хашком трибуналу. Надамо се да ће истрага и судски процес имати непристрастан карактер”, каже се у саопштењу Министарства које посебно скреће пажњу да је Међународни суд за бившу Југославију не једном показао пристрастност. „Добро су познати случајеви ослобађања низа Бошњака и косовских Албанаца, пре свега Рамуша Харадинаја о чијем учешћу у ратним злочинима нема никакве сумње.”

Руски дипломата подсећа и на неопходност да се форсира рад на реализацији укидања трибунала „и предаји свих незакључених случајева истражним и судским органима земаља бивше Југославије, који су у овом тренутку потпуно зрели и способни да их самостално реше и донесу пресуду у вези са ратним злочинима”, закључио је Нестеренко.

Вест о хапшењу Радована Караџића данас је главна на свим руским медијима. Посебну пажњу изазива чињеница да Караџић није ухапшен „ни у шуми, ни на дну мора, већ у центру Београда”.

Готово сви медији истичу да су српске власти вероватно знале где се Караџић налази и само бирале најзгоднији моменат за хапшење.

Вјачеслав Никонов, политиколог, сматра да је одлука донета како би се што пре добила улазница за ЕУ, а на питање да ли ће то дестабилизовати Србију, одговара да је мало вероватно, док његов колега Сергеј Марков, директор Института политичких истраживања, тврди да хапшење Караџића неће помоћи Србији да брже уђе у Европску унију, али ће заоштрити унутрашњу ситуацију у земљи.

Коментари руских медија прилично су одмерени, али сви, такорећи без изузетка, истичу неправедност Хашког трибунала. Тако заменик председника Државне думе Русије за међународне односе Андреј Климов подсећа да су све претходне године судски процеси у трибуналу „изазивали многа питања у вези са очигледно пристрасним суђењем бившем лидеру Југославије Слободану Милошевићу”.

Потпредседник Државне думе Олег Морозов је изјавио да у раду Хашког трибунала има више политике од права. Морозов наглашава да се у то уверио нарочито после Милошевићеве смрти у затвору, када му није било дозвољено да се лечи у Москви.

„Да се у Хагу суди на основу права, онда би сваки човек укључујући и Караџића могао тамо да се брани и доказује своју невиност”, рекао је Морозов.

Руски представник у НАТО-у Дмитриј Рогозин сматра да, исто колико и Караџић, на оптуженичкој клупи заслужују да буду и они који су започели агресију против Југославије 1999.

„Они би морали – поготову Хавијер Солана – да одговарају за животе невиних људи који су погинули када је „Запад демократизовао Балкан”, рекао је Рогозин, нагласивши пристрастност Хашког трибунала.

Лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов изјавио је да је низ западних земаља „искористио све форме грубог политичког, економског и информационог притиска на власт Србије” и да је „прозападна влада Србије учинила тај ружан поступак“.

Хапшење Караџића је политичка одлука српских власти, сматра Јелена Гускова, руководилац Центра за изучавање балканске кризе. „Тиме Београд покушава да убрза улазак Србије у ЕУ.”

Огласио се и познаник Радован Караџића, контроверзни Едуард Лимонов:

„Ако делимо политичаре на „јастребове” и „голубове”,  онда морам рећи да за разлику од генерала Ратка Младића, Караџић никада није био „јастреб”. Караџића сам знао од 1992. и са њиме разговарао, ни у ком случају га не сматрам ратним злочинцем. Радован је заузимао мирољубиву позицију. Сва Караџићева кривица је што је био на челу Срба у тешким временима.

Лимонов сматра да је Караџић јака и стабилна личност и да га судије у Хагу тешко могу натерати да призна кривицу за то за што га оптужују.

„Сломити таквог човека и интелектуалца је немогуће”, закључује Лимонов.