Moskva: Unutrašnja stvar Srbije

Specijalno za „Politiku“
Moskva, 21. jula – Hapšenje Radovana Karadžića je unutrašnja stvar Srbije, saopštio je danas Aleksandar Nesterenko, zvanični predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova.

„Akcija je obavljena u skladu sa obavezama Beograda prema Haškom tribunalu. Nadamo se da će istraga i sudski proces imati nepristrastan karakter”, kaže se u saopštenju Ministarstva koje posebno skreće pažnju da je Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju ne jednom pokazao pristrastnost. „Dobro su poznati slučajevi oslobađanja niza Bošnjaka i kosovskih Albanaca, pre svega Ramuša Haradinaja o čijem učešću u ratnim zločinima nema nikakve sumnje.”

Ruski diplomata podseća i na neophodnost da se forsira rad na realizaciji ukidanja tribunala „i predaji svih nezaključenih slučajeva istražnim i sudskim organima zemalja bivše Jugoslavije, koji su u ovom trenutku potpuno zreli i sposobni da ih samostalno reše i donesu presudu u vezi sa ratnim zločinima”, zaključio je Nesterenko.

Vest o hapšenju Radovana Karadžića danas je glavna na svim ruskim medijima. Posebnu pažnju izaziva činjenica da Karadžić nije uhapšen „ni u šumi, ni na dnu mora, već u centru Beograda”.

Gotovo svi mediji ističu da su srpske vlasti verovatno znale gde se Karadžić nalazi i samo birale najzgodniji momenat za hapšenje.

Vjačeslav Nikonov, politikolog, smatra da je odluka doneta kako bi se što pre dobila ulaznica za EU, a na pitanje da li će to destabilizovati Srbiju, odgovara da je malo verovatno, dok njegov kolega Sergej Markov, direktor Instituta političkih istraživanja, tvrdi da hapšenje Karadžića neće pomoći Srbiji da brže uđe u Evropsku uniju, ali će zaoštriti unutrašnju situaciju u zemlji.

Komentari ruskih medija prilično su odmereni, ali svi, takoreći bez izuzetka, ističu nepravednost Haškog tribunala. Tako zamenik predsednika Državne dume Rusije za međunarodne odnose Andrej Klimov podseća da su sve prethodne godine sudski procesi u tribunalu „izazivali mnoga pitanja u vezi sa očigledno pristrasnim suđenjem bivšem lideru Jugoslavije Slobodanu Miloševiću”.

Potpredsednik Državne dume Oleg Morozov je izjavio da u radu Haškog tribunala ima više politike od prava. Morozov naglašava da se u to uverio naročito posle Miloševićeve smrti u zatvoru, kada mu nije bilo dozvoljeno da se leči u Moskvi.

„Da se u Hagu sudi na osnovu prava, onda bi svaki čovek uključujući i Karadžića mogao tamo da se brani i dokazuje svoju nevinost”, rekao je Morozov.

Ruski predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin smatra da, isto koliko i Karadžić, na optuženičkoj klupi zaslužuju da budu i oni koji su započeli agresiju protiv Jugoslavije 1999.

„Oni bi morali – pogotovu Havijer Solana – da odgovaraju za živote nevinih ljudi koji su poginuli kada je „Zapad demokratizovao Balkan”, rekao je Rogozin, naglasivši pristrastnost Haškog tribunala.

Lider ruskih komunista Genadij Zjuganov izjavio je da je niz zapadnih zemalja „iskoristio sve forme grubog političkog, ekonomskog i informacionog pritiska na vlast Srbije” i da je „prozapadna vlada Srbije učinila taj ružan postupak“.

Hapšenje Karadžića je politička odluka srpskih vlasti, smatra Jelena Guskova, rukovodilac Centra za izučavanje balkanske krize. „Time Beograd pokušava da ubrza ulazak Srbije u EU.”

Oglasio se i poznanik Radovan Karadžića, kontroverzni Eduard Limonov:

„Ako delimo političare na „jastrebove” i „golubove”,  onda moram reći da za razliku od generala Ratka Mladića, Karadžić nikada nije bio „jastreb”. Karadžića sam znao od 1992. i sa njime razgovarao, ni u kom slučaju ga ne smatram ratnim zločincem. Radovan je zauzimao miroljubivu poziciju. Sva Karadžićeva krivica je što je bio na čelu Srba u teškim vremenima.

Limonov smatra da je Karadžić jaka i stabilna ličnost i da ga sudije u Hagu teško mogu naterati da prizna krivicu za to za što ga optužuju.

„Slomiti takvog čoveka i intelektualca je nemoguće”, zaključuje Limonov.