Бора Станковић у енциклопедијама

Приказивање ТВ серије „Нечиста крв” побудило је поновно шире интересовање за литерарно стваралаштво Боре Станковића и за ликове које је писац обликовао.

У оквиру ширих интересовања занимљиво је обратити пажњу и на помињање Боре Станковића и обухваћеност његових дела у појединим иностраним енциклопедијама. Посебну пажњу завређују такозване мале енциклопедије, које имају најуже и најрестриктивније обухвате и дају најсажетије податке. У њима се по правилу највише штеди простор, али обухватају оно што је незаобилазно у најширим областима. Kao такве, без обзира на могуће примедбе и недостатке, оне се сматрају најгушћим „ситом и решетом” времена за незаборавне вредности. Мале енциклопедије, на неки начин, понајбоље потврђују Његошеву идеју водиљу: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”. У две такве референтне енциклопедије (француској и шпанској) налазе се одреднице о Борисаву (Бори) Станковићу.

У француској енциклопедији наводи се пуно име Борисав, да је то српски писац рођен у Врању, година рођења и смрти (1874–1927), да је аутор романа, драма и приповедака, с тим што се наводи само роман „Нечиста крв”. Занимљиво је да у том издању (Енциклопедија „Ларус” из 1971. године) нема одреднице о Врању, које није имало довољан број становника за помињање у енциклопедији, али зато има о Нишу.

У шпанској малој енциклопедији (из 1977. године) у одредници се наводи само скраћено име Бора и да је српски писац новела, романа и драма. Такође се наводе година рођења и смрти, али не и место рођења. Оно што је својеврсна светска баштина у литератури, по критеријумима аутора ове одреднице у енциклопедији су приповетке „Божји људи”, роман „Нечиста крв” и драма „Коштана”.

Поводом јубилеја – 140 година врањске гимназије „Борисав Станковић”, у недавно промовисаној књизи „Знамените личности врањске Гимназије” (стр. 322–325), може се наћи обухватнија биографско-енциклопедијска одредница, где су набројана и сва дела овог писца, која су, судећи не само по најновијем филму и ТВ серији, и данас занимљива.

Оно што Бора Станковић није доживео за живота – протоком времена и генерација, захваљујући поштоваоцима његовог живописног дела универзалних тема понирања у људску природу и стваралаштва изузетне литературе – постхумно се надокнађује. То се огледа у називима многих школа и библиотека широм Србије, које су по њему добиле име, а на посебно захвалан и поносан начин чини се у Врању и Београду, у окриљу удружења „Жуто цвеће” и његових пријатеља.

Слободан Стојановић,
Београд