Зид је пао, радник је пропао

Берлински зид представља симбол идеолошке одбране, али је истовремено био и обала коју су запљускивали таласи супротстављених идеја и достигнућа, посебно кад је реч о наводном благостању поданика и с једне и с друге стране. Док су са истока наговештавани највећи циљеви комунизма, у пракси се развијао дух колективизма, уз права радника, пуну запосленост, бесплатно школовање и здравствено осигурање, обезбеђење станова и развијање разних форми културних и спортских активности које су биле бесплатне. Западна страна зида чинила је све да умањи вредности источних достигнућа тако да је капитализам у западним развијеним земљама Европе и Америке све више личио на облике развијеног социјализма. Радници су били заштићени широким правима, добрим зарадама, високим стандардом, личним слободама и правима која су настала на развијенијој економској подлози и била су далеко испред источне стране. На западној страни све се више развијао снажан и материјално моћан синдикат, који је радницима гарантовао пуну заштиту. Радни однос је био основа радно законодавних прописа са чврстим темељима и прецизном регулативом.

Падом Берлинског зида дошло је до постепеног и убрзаног суноврата радноправног законодавства на истоку, где су настајањем новокапиталистичких држава и државица завладали либерално-капиталистички односи, и то у најсуровијем облику. Друштвени систем у тако насталим државама почиње да се дели на јавноправни део, који задржава нека права из периода док је било зида, углавном га чине бирократске структуре и чланови владајућих политичких структура и други део, у којем се губи сваки траг радног односа, у којем имаоци капитала експлоатишу раднике. У оваквим односима велики део радника нема никаква права, а радноправни прописи се дерогирају из године у годину. Остаци синдикалних организација су у распаду, без чланства, с корумпираним руководством.

Слични процеси дешавају се и на Западу, који је пад зида доживео тријумфалистички и власници капитала такође из дана у дан смањују права радника, слаби синдикална заштита и погоршава се квалитет живота већине становништва. Нестаје институција радног односа, који се претвара у уговорни однос где, поред власника капитала, раднике енормно експлоатишу и агенције за суву продају радне снаге претварајући се у модерне пијаце робова.

Светислав Лепосавић,
дипломирани правник