Болести купаћих костима

Готово да нема особе с летњом вагиналном инфекцијом која се није запитала зашто је до ње дошло када одржава беспрекорну хигијену тела и интимног рубља. Одговор је једноставан. У летњим месецима ове самоинфекције најчешће настају због топлоте и влаге која погодује развоју појединих микроба вагиналне микрофлоре. Интимно рубље и гардероба која приања уз прегрејано тело, нарочито ако је направљена од синтетичких материјала, прави су инкубатор за вагиналне бактерије и гљивице. Купаћи костим који не би изгледао тако лепо да није направљен од тканина са синтетичким влакнима, такође. Довољно је неколико сати лешкарења на плажи или базену у влажном костиму да се становници вагиналне микрофлоре размноже у толиком броју да изазову запаљење.

Најчешћа самоинфекција је такозвана бактеријска вагиноза. Први знак запаљења је непријатан свраб, пецкање и појачано лучење секрета непријатног мириса. Под истим условима у врелим летњим данима се развија и кандида албиканс, гљивица која такође изазива запаљење. Овој инфекцији жене су нарочито подложне, али може да се јави и код мушкараца који носе панталоне и доњи веш од синтетике. Иритирајући свраб је главно обележје ове инфекције, као и грудваст секрет киселкастог мириса.

Лешкарити у сувом

Да би се избегле ове инфекције после купања неопходно је истуширати се и пресвући костим. Доктор Зоран Зорић саветује женама да се при куповини купаћег костима определе за оне који имају памучни уметак и да се костим проба преко интимног рубља. Осим тога, пре коришћења новог купаћег костима требало би га опрати у благом детерџенту или сапуном за веш и добро испрати. Ако сте упркос предузетим мерама ипак добили неку од летњих вагиналних инфекција, костим добро истрљајте сапуном и исперите, а затим окрените на наличје и осушите на сунцу.

Купање у базену, слободнији сексуални односи без употребе кондома такође могу да изазову гениталне инфекције. Појачан секрет, свраб, пецкање, без обзира на врсту изазивача , увек су знак запаљења гениталних органа, која се лако преносе и на изводни део мокраћног канала. Симптоми могу да буду исти за све врсте изазивача, али они нису сви подједнако патогени. Лече се различитим медикаментима, а уколико се не предузме благовремено и одговарајуће лечење могу да се прошире из вагине и на друге гениталне органе (материцу, јајоводе, јајнике), упозорава наш саговорник.

Повећана учесталост вагиналних инфекција у летњем периоду објашњава се и падом имунитета који настаје прекомерним сунчањем, дугим боравком у хладној води, неспавањем и неправилним дијетама. Сви ти чиниоци ремете равнотежу микроба у нормалној вагиналној микрофлори због којих се смањује pH (нормална киселост вагине је од 4,0 до 5,0) Гљивице тада почињу нагло да се размножавају и изазивају запаљење, објашњава др Зорић и додаје да се кандида не лечи антибиотицима, већ антимикотицима у облику крема и препарата за вагиналну употребу.

Лети су чешће и инфекције трихомонасом, микробом који нормално живи на слузокожи полних органа оба пола. Преноси се сексуалним односом, али и преко влажних предмета, употребом заједничког пешкира, купаћих костима, интимног рубља и седањем на даску WC шоље. Секрет је и код ове инфекције појачан и веома непријатног мириса. Од инфекције трихомонасом би требало да се лече оба партнера, чак и када мушкарац нема никаквих сметњи. У супротном, инфекција се код жена продужава упркос предузетом лечењу.

И микроби воле чистоћу

Доктор Зорић наглашава важност одласка лекару и лабораторијску проверу секрета јер није реткост да свраб и други знаци запаљења могу да настану и без присуства микроба, претераном употребом средстава за интимну негу или алергијском реакцијом на њих. Лечење овог, неинфективног запаљења захтева престанак употребе тих препарата.

После завршеног лечења вагиналних инфекција без обзира на врсту, треба обновити вагиналну микрофлору уношењем културе лактобацилуса у вагину. То се може постићи узимањем оралних таблета (садрже лактобацилусе рамнозус и казеи) или испирањем раствором млечне киселине (ациди лактици). Култура лактобацила може да се унесе у вагину и тампоном, претходно натопљеног пробиотским јогуртом који садржи ацидофилус. У вагини тампон стоји два сата. Употреба сапуна и шампона за интимну негу се не препоручује, јер појачава запаљење, као и чајеви, нарочито од камилице.

Женама које упркос лечењу често имају поновљене гљивичне инфекције препоручује се исхрана са мало или нимало шећера и производа од белог брашна. Помаже и узимање напитака са различитим врстама млечних бактерија из групе лактобацилуса (ацидофилус, казеи, реутери, рамнозус). Особама склоним вагиналним гљивичним инфекцијама др Зорић саветује да носе комотно интимно рубље које не приања уз тело (танга), а на плажи после сваког купања обавезно се пресвуку у сув купаћи костим. Ноћ треба провести у памучној спаваћици без интимног рубља.