Осмех у седлу

Осмеси и задовољство на лицима деце више од било каквих речи говорили су о њиховим утисцима после једночасовног „дружења” с кобилом Белом, у природном амбијенту, на теренима Коњичког клуба „Кентаур” у Земуну.

Ово необично дружење било је само део терапије намењене деци која имају различите развојне проблеме и поремећаје понашања – тешкоће у моторном и интелектуалном развоју, поремећаје из аутистичног спектра, проблеме с пажњом и учењем, хиперактивност, страхове... Дружење с коњима њима помаже да развију своје могућности и буду самосталнији, али и да стекну сигурност, самопоуздање, смиреност, поправе моторику, науче се одговорности, поштовању правила, комуникацији с околином.

Повратак природи

Реч је о, на нашим просторима, релативно новој методи, која се, међутим, у свету већ увелико примењује и даје одличне резултате. На теренима коњичког клуба у Земуну ову методу примењује Јелена Арсовић, дефектолог и сензорни терапеут, која је практична и теоријска знања стицала током специјализације у Словенији, али и радећи у Основној школи „Др Драган Херцог” у Београду, у којој се образују деца с различитим здравственим проблемима.

– Радећи у својој школи с децом која имају различите развојне проблеме, пре осам година осмислила сам пројекат „Осмех у седлу”. Желела сам да вратим природу у душу ученика и да учењем уз помоћ коња развијам њихове когнитивне вештине. Метода је дала добре резултате, што ме је мотивисало да наставим даље. Јер нека деца због развојних потешкоћа не могу да разумеју све што се око њих дешава, али имају најважнију способност – да осећају, воле и да буду вољена. Управо ту способност могу подстаћи и правилно усмерити кроз терапију с коњима, која им помаже да превазиђу различите проблеме и стања – истиче Јелена Арсовић.

Наравно, то се не постиже одмах или за кратко време, већ упорним радом и сарадњом. Да би терапија била успешна потребно је да се испуне различити услови. Пре свега потребна је искрена сарадња између терапеута и родитеља, у коју је понекад неопходно укључити и друге стручњаке (психологе, дефектологе, наставнике) који с децом раде. Наравно, потребно је и мотивисати дете, потрудити се да му учење буде забавно као игра. И најважније – потребно је да коњ, који се користи у терапији, буде миран и послушан, неосетљив на звуке и нагле покрете. Он је главно „средство” и „мотиватор” и налази се у средишту ове терапијске методе.

– После сваког часа има резултата, посебно у смирености, јер ако дете оде кући напето, ништа нисмо урадили. Гледано на дуже стазе прво се примети напредак у моторици и то најпре грубој, а потом и финој. Док деца јашу, стоје поред коња, хране их или бораве на балама сена и сламе, она развијају пажњу, уче се координацији покрета, стицању одговорности, самопоуздања, а на крају и правилном усмеравању емоција. Циљ је стимулација чула, чиме се дете доводи у стање смирене будности када почиње процес учења. Све то у крајњем исходу помаже да дете буде самосталније и функционалније – објашњава Јелена.

Узраст и проблем одређују терапију

Иначе, једна терапија у просеку траје 45 минута до сат времена, а терапеут је стално присутан. Он усмерава активност, а често су ту и родитељи или дечји асистенти. Свако дете је прича за себе, па је и терапија индивидуална и зависи од узраста детета, његовог развојног проблема, очуваности моторике, емотивног стања, особина.

Зато се пре одређивања терапије прво врши процена детета и његових могућности, обавља разговор с родитељима, а по могућству и школом или установом у којој се дете лечи. Нема строго одређених сатница, већ динамика и дужина терапија зависи од жеље и мотивације детета. А леп, природан амбијент, племените и мирне животиње, стрпљиви терапеути, које радује и мотивише сваки напредак деце, утичу да ови мали људи брзо заволе коње, људе који с њима раде, цео овај простор и радо им се поново враћају.

Стрпљива кобила Бела

Кобила Бела у Коњичком клубу „Кентаур” је мирна, послушна, одважна, стрпљива. Зато и брзо стиче поверење деце која на њој јашу или је хране, посматрају, уче њене покрете. Све то, уз сталну сарадњу терапеута и његову усмерену активност за децу представља изврсну терапију и помаже им у јачању мотивације и контроле, проширивању распона пажње, развијенијој свести о простору и себи самом, развијању способности слушања и причања.