Поуке Школе хипертензије

У Србији од артеријске хипертензије болује 48 одсто становништва, а међу старијима од 60 година тај проценат расте на чак 60 одсто, упозорила је професор др Весна Стојанов, кардиолог и председница Удружења за хипертензију Србије.

Како се поставља дијагноза и лечи артеријска хипертензија, које последице висок крвни притисак оставља на све органе и системе у телу, које компликације решава неуролог, а које ендокринолог или психијатар – биле су главне теме шесте по реду Школе хипертензије, одржане недавно у Београду. Ипак, професорка Стојанов упорно је причу о хипертензији враћала на значај превенције, јер то, како је рекла, лекари клиничари неретко забораве. Поручила је да превенција хипертензије почиње још од трудноће, од најранијег узраста, а о њој треба водити рачуна током целог живота тако што ћемо се трудити да нам исхрана буде здрава и разноврсна, унос соли контролисан, без вишка килограма.

Др Весна Стојанов (Фото лична архива)

И терапија и промена навика

– Никада само таблете неће решити проблем високог притиска, ако пацијент не послуша и не прихвати такозване нефармаколошке мере лечења, односно препоруке лекара о исхрани и редовној физичкој активности. Наши људи то тешко прихватају. Зато имамо троструки парадокс: с једне стране болест, која се лако дијагностикује, остаје дуго непрепозната, јер пацијент нема симптоме и највећи проценат оболелих се не обраћа лекару. Следећи парадокс је да и када се постави дијагноза, пацијент неће да узима ефикасне лекове уз објашњење да нема тегобе. То је један од разлога што наш сваки седми пацијент с дијагнозом хипертензије има нерегулисан крвни притисак – навела је за „Магазин” докторка Стојанов.

Подсетила је да је за лечење важно да лекар од пацијента стрпљиво узме све податке о историји болести, а према најновијим препорукама из 2018. године и допунама из 2020. у анамнези од користи могу да буду и подаци да ли је жена у трудноћи имала повишени крвни притисак (да ли је постојало стање прееклампсије), затим о квалитету сна (да ли особа хрче, јер то може да указује на слеп апнеу) и код мушкараца о еректилној дисфункцији.

– Поставља се питање и да ли је за постављање дијагнозе довољно само мерење крвног притиска у амбуланти или је потребно да се уради и кућно мерење, односно амбулаторни мониторинг, када пацијент носи холтер апарат који 24 часа мери крвни притисак. Препоруке из 2018. године кажу да већ мерење притиска у амбуланти лекару даје могућност да постави дијагнозу. „Златни стандард” је амбулаторни мониторинг, али се из економских разлога не може урадити сваком пацијенту. Важно је да свака особа старија од 18 година у свом здравственом картону има уписану бар једну измерену вредност крвног притиска – нагласила је др Стојанов.

Посебно је подсетила да се пацијенту крвни притисак не може мерити оног тренутка када је ушао у ординацију, као што се ни у кућним условима притисак не мери чим особа стигне из шетње или пошто је обавила неки посао. Мора да постоји период одмора од најмање пет до 30 минута.

– Поред тога, апарати морају да буду адекватно баждарени и, наравно, оно с чиме често кубуримо јесте да манжетна на апарату којом се мери притисак мора да буде одговарајуће величине: када је превелика или мала, добијене вредности могу бити погрешне. Сваком пацијенту лекар или медицинска сестра притисак треба да измере на обе руке, у сва три положаја (седећи, лежећи, стојећи). Након прве измерене вредности, мерење се понавља након три минута, а уколико је разлика већа од 10 милиметара живиног стуба, онда треба да се уради и треће мерење, да би се добила просечна вредност. Поред овога, сваком пацијенту мора да се одреди и срчана фреквенција и треба да се опипају пулсеви – подсетила је професорка Стојанов.

Узбуна већ после 135/85 ммХг

Последње препоруке европског удружења за ову болест кажу да се артеријском хипертензијом сматрају вредности крвног притиска више од 140 са 90 ммХг измереног у лекарској ординацији. У кућним условима мерења то су вредности од 135/85 ммХг и више од тога. Када се користи амбулаторни мониторинг, мерење крвног притиска током 24 часа уз помоћ холтер апарата, хипертензијом се сматрају вредности 130/80 ммХг и више од тога.

Кућно мерење притиска се, како је рекла др Стојанов, у доба короне вратило на „велика врата”. Она је подсетила и да је важно да лекар уради палпацију свих главних и периферних артерија, а новина у овој области је нова метода: одређивање пулсног таласа, сензитивнија за откривање крутости крвних судова и атеросклерозе, као и оштећења неких важних органа.

Почетну дијагнозу поставља лекар опште медицине. Ако посумња на секундарну хипертензију или друге проблеме, изабрани лекар треба пацијента да упути код интернисте у дому здравља, а према потреби и даље у центре за хипертензију.