Плакат од хиљаду речи

Када слика или плакат говоре више од хиљаду речи, онда је аутор постигао циљ. Управо то се догодило са билбордима који протеклих месеци представљају визуелни зачин наше престонице. Реч је духовитим српским пословицама које су преведене буквално на енглески и занимљиво илустроване.

Тако је пословица „У лажи су кратке ноге” преведена као ”In lie are short legs”, док пословица „Тешко жабу у воду натерати” гласи „Hard to force a frog in water”. „Што на уму то на друму” преведено је са „What on mind that on road”, а при том је јасно да превод на енглески језик странцу није занимљив али нашег човека може да насмеје и забави.

Ко се крије иза ове градске духовитости и шта му је био циљ? Ову акцију осмислили су Небојша Бабић, београдски фотограф и менаџер „Озона”, и Оранж студио. Али, ова акција се ту не завршава – нови билборди се управо раде, и биће сигурно духовито илустровани.

Небојша Бабић, један од идејних твораца овог пројекта, каже:

– Са акцијом смо кренули у јесен 2007, пре било каквих избора, празника или неког сличног повода. Наши билборди су настали из жеље да се улепша град, негује хумор, да се сетимо народних мудрости, окренемо ка лепшој страни стварности и живимо у њој. Захвалан сам што кажете да они измамљују осмех, што је и био један од циљева: да на духовит начин приближимо старо знање, прави наук који нас може руководити кроз векове. Да млади суграђани, кроз шалу и осмех, „провуку” кроз своје мисли нешто лепо и корисно. Овај народни наук нема везе са географском ширином, нити са вероисповешћу, а камоли са политичком опредељеношћу.

Занимљиво је да је буквалан превод на енглески  језик изазвао бројне реакције, углавном позитивне. Једини који су се побунили били су лингвисти.

Бабић то овако појашњава:

– У тим изрекама, које на енглеском језику губе свој смисао, шалили смо се на свој рачун. Ту, дакле, није реч о омаловажавању познавања енглеског језика, већ о хумору који је красио и краси добронамерне људе. Зашто да билборди буду коришћени само за промоцију нечега што је на продају, и да ли је све у служби материјалне користи? И да ли је то све оно што остављамо следећим генерацијама? Мислим да свако од нас жели да постоји тај племенити свет правде, морала, истине... А и ми смо део тог света. А свет чинимо онаквим какав је: садимо, или сечемо дрво. Поздрављамо и помажемо комшији, чистимо улаз наше куће. Правимо тв-програм и насловне стране новина, па тако и билборде.

Постоји податак да је „Озон” за протекле четири године реализовао више од 300 изложби, предавања, радионица, презентација – који су имале за циљ буђење лепог и стваралачког у нама.

На билборде са пословицама људи реагују коментарима и предлозима које шаљу „Озону”. Бабић наводи како је доживео тај „глас народа”:

– Препознати и направити избор је важан и тежак посао, поготову у овим временима у којима вас затрпавају гомилама порука, идеја, акција. Владимир Аврамовић, као и цели тим Алме Кватро, Оранж студија и ДПЦ-а су били одлучујућа снага у остваривању и усмеравању овог пројекта А свака реакција је добродошла. Наши билборди су одлично одиграли улогу огледала, па су реакције биле разноразне од личних, преко стручних, емотивних, естетских све до политичких. Свако од нас живи у неком свом свету и то је људски! Зато су важни графити, стикери, блогови, форуми. Брзина живота и потрошачко друштво су карактеристике овог времена, али својим радом и односом можемо указати да не смемо бити површни да бисмо били само брзи.

Иза ове духовите акције која користи једно, готово искључиво, комерцијално средство у некомерцијалне сврхе налази се и тим у саставу: Дубравка Петровић, Хана Гадомски, Владо Перић, Марко Вајагић, Виолета Миловановић, Радован Субић, Огњен Добашић.

– Припремамо и књигу о „Озону”, у којој ће бити представљен већи део реализованих изложби, предавања, спонзора, аутора, донатора, посетилаца. Пројекат „Озон” мора оставити траг специфичног експеримента иза себе, који може користити радницима у култури и пословној јавности, каже Бабић, а на питање где је права мера неких порука које су нам упућене са билборда одговара:

– Мислим да, ипак, треба да постоји нека врста „комисије”, да ли у нама самима... Мислим да би требало да буде. Скоро сам гледао репортажу о томе да код нас постоји неко тело које има право да забрани давање чудних имена деци као што су Петар 2 , Киша, Маслачак. Можда би, за почетак, неко могао да се позабави вулгарним порукама у комерцијалне сврхе, као и о злоупотреби деце и кућних љубимаца што је у свету адвертајзинга зицер варијанта. Због тога поздрављам активности око формирања струковних асоцијација, асоцијације менаџера Србије, УЕПС као и магазина и тв и радио емисија, сајтова... који ће, сигурно, резултирати подизањем квалитета рада.

-----------------------------------------------------------

А сада – загонетке

У средишту новог пројекта који већ можемо гледати на билбордима овог пута су загонетке које нам откривају неку другу страну ствари или појмова као део свакодневице. Загонетке нас прате од најранијег детињства, кроз цео живот, прича Небојша Бабић. Неке ствари су нам загонетке, а решење је ту испред нас... То је чар ове игре коју желимо да поделимо са нашим суграђанима који на билбордима могу да одмах виде и визуелно решење текстуалне загонетке. И то нас, коначно, доводи и до оне филозофске: Ко је старији, кока или јаје? Загонетка или постојећа ствар?

-----------------------------------------------------------

Погрешан превод, а не хумор

Онолико колико су се духовити билборди допали грађанима, толико се нису свидели лингвистима. О чему је тачно речобјашњава Егон Фекете, лингвиста и писац колумне о језику у нашем листу:

- Пословице не могу дословно да се преводе. Како бисте објаснили Јапанцу шта значе изрази „Јаје на око" или „Спава као заклан". Изрази не могу да се преводе реч по реч, па чак ни сасвим обична реченица. Не бих пристао на ту врсту игре осим ако има хумористичку конотацију.

Професор Иван Клајн је, такође, имао своје мишљење на ову тему:

- Видео сам те билборде по граду, и то личи на грешку која се јавља у преводима ученика или преводилаца на телевизији. Не ценим то као покушај хумора и волео бих да то, ипак, нису урадили. Имате у Речнику идиома Живорада Ковачевића примере за наше изразе и пословице, и то никад није дословно. Ово личи на погрешан превод, а не на хумор.

Биљана Лијескић

-----------------------------------------------------------

Предлози са сајта

Колико год се лингвисти противили оваквом, буквалном преводу наших пословица на енглески (у овом случају) или неки други језик, реакције посетилаца „Озоновог" сајта говоре другачије. Не само да су, као што је написао један од њих, идеју оценили као одличну („Обрадује ме кад год видим ове радове на билбордима по граду; било би супер кад би „Озон" и даље бацао неке cool радове на градске билборде, само напред!") него су почели да дају и своје предлоге нових превода, што говори о томе да се силно забављају. Ево неколико: „Who wakes up early, is a lucky one truly"; „Who works isn't affraid of hunger"; „Hygiene is a half of health"; „All birds to theirs swarm in the summer" и (гласамо за овај!) - „Grill than say". Надамо се да ћете успети да преведете -на српски.

К. С.