Недеља, 04.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС ПОКЛОН У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ „ПОЛИТИКЕ”

Магија сеоских сликара

ДАНАС ПОКЛОН У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ „ПОЛИТИКЕ” – Њихова платна зраче искреношћу и спокојем, истовремено позитивна, ведрог колорита, чак и када приказују тежак рад на пољу, и исте такве тренутке који се десе у животу, сликана су чистим срцем и то људе опчињава

Ковачица – У центру Ковачице окружене хектарима најплоднијих ораница јужног Баната није земљорадничка задруга већ светски позната Галерија наивне уметности,  институција, скоро седам деценија, дом сликара – наиваца. Изгледа да су баш Словаци пре више од два века када су кренули из Арварске, Тренчинске и Бекешке жупаније, са подручја Угарске, данас Словачке Републике, у својим генима донели  колективни уметнички дар, који први пут избија касних тридесетих година прошлог века на сликама машинбравара Мартина Палушке и земљорадника Јана Сокола, из хобија и без икаквог сликарског заната. Њих двојица су све започели.

У паузама пољских радова и у време зимских вечери копирали су познате сликаре, пресликавали календаре и разгледнице егзотичних венецијанских гондола и тиролских пејзажа. Убрзо се овом двојцу придружују и други сељани, па сликајући за своју душу оснивају и ликовну секцију под окриљем Културно-просветног удружења „Покрок”, све до 1952. године када је Ковачица славила свој 150. рођендан, а радови 12 оснивача удружења сакупљени у прву изложбу. Тада добијају и прву стручну подршку, али и највреднији савет од панчевачког академског сликара Стојана Трумића, да се ману репродукција и окрену сликању живописне свакодневице и паорског живота – дворишта својих кућа, пољских радова, обичаја, народних ношњи, фолклорa, коренима… И експлодирао је тада невероватни дар из људи. Недуго, уследиле су прве Октобарске свечаности „Ковачички октобар” и њихова изложба ауторских слика, па се 1955. отвара и Галерија сељака сликара при Дому културе „3. октобар”, прва у тадашњој Југославији. Галерија наивне уметности сваке године, традиционално 66 година, организује салон слика, на којем излаже 66 сликара. Многи од њих су одиграли само епизодну улогу, а тридесет седморо постали су активни чланови галерије. Славе вредних су и имена Михала Биреша, Јана и Одреја Вењарског, Јана Гараја, Јана Књазовица, Катарине Кожикове, Ане Књазовиц, Катарине Карлечикове, Еве Хусарикове, Зузане Верески...

Ана Жолнај Барца са Плакетом Етно бренд Србије

А када су се киста латили Мартин Јонаш са својим сељацима џиновских шака и стопала, чије графике су Италијани отиснули у злату, и Зузана Халупова чији питорескни ликови деце постижу метеорски успех завршивши и на разгледницама Уницефа, у малену Ковачицу почињу да стижу новинари, дипломате, туристи, и прича о наивцима Ковачице незадрживо креће у свет. Они су данас узор колонији сликара, који би желели да постану чланови галерије, али их је само двадесет троје из Падине, Арадаца, Опова и Панчева.  О томе брине Уметнички савет, који сваке пете године вреднује биографије, технику, посвећеност традицији, јер излагати у галерији је питање престижа, баш као што платна ковачичке наиве имају своје место у енциклопедијама и светским музејима, краљевским палатама, дипломатским резиденцијама – али их купује и обична публика. Неретко славни, и високи гости долазе са породицама, инкогнито и ненајављени, да на миру разгледају дела. Они су међу 18.000 иностраних и домаћих туриста, школских екскурзија, који без престанка опседају ковачичку галерију, у којој се од 1989. године и на садашњој адреси могу видети, осим уља на платну и остале технике, осликани украсни и употребни предмети, уз срдачан дочек и исцрпно стручно вођење директорке Ане Жолнај Барца.

Галерија наивне уметности у Ковачици  (Фотографије О. Јанковић)

„И даље није разјашњена магија наших сликара. Оно што ми овде чујемо је да слике зраче искреношћу и спокојем. Истовремено позитивне, ведрог колорита, чак и када приказују тежак рад на пољу, и исте такве тренутке који се десе у животу, сликане су чистим срцем. То људе опчињава. Одавде одлазе са осмехом и враћају се, доводе пријатеље… Оно што су оснивачи покренули не прекидамо. Друга генерација наставља традицију словачког села, али слика другачије, у духу времена. Верујемо да се то неће променити, јер тај дух преносимо у радионице, ликовне колоније, на предавањима, у раду са децом и младима. Не условљавамо их него упућујемо и пружамо прилику да једном годишње овде излажу”, каже Ана Жолнај Барца и подсећа да је за галеријом хиљаде изложби. Актуелно, јубиларани 70. Октобарски салон слика, у оквиру манифестације „Ковачички октобар”, међу најдуговечнијим је у земљи, старији од Међународног сајма књига и Октобарског ликовног салона у Београду.

За нарочите заслуге у представљању Републике Србије, њених грађана и постигнуте резултате у области сликарства Галерија наивне уметности у Ковачици овенчана је Орденом Карађорђеве звезде првог степена, који додељује председник Србије, а у својим витринама чува и Орден Матице словачке и Плакету Етно-бренд Србије, заслужену у претходне две године – заредом.

То је потврда дугог истрајног рада ковачичких наиваца. Они су ти који деценијама граде овај бренд и представљају своју уметност у свету. И, не би било ни галерије, ни награда, да није било и да нема генерација сликара, чији таленат и златне руке јесу феномен, уз труд, рад и ентузијазам особља ове јединствене институције културе у Србији.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Младен Станојевић
Одлична идеја за календар!
Jan
Mante se bre naive, pola ljudi je odavde otislo za Slovacku, dzaba fabrike u velikim mestima poput Zrenjanina i Panceva, jer tamo rade ljudi iz tih mesta. A ako odete jos dalje od Kovacice u Samos, Dobricu, Jarkovac... tamo je vreme stalo pre 40 godina. Inace naivna umetnost u Kovacici je postala stancanje suvenira. Kako neko moze biti naivni umetnik ako je zavrsio osnovnu i srednju skolu, ako je gledao gomilu TV emisija o slikanju i sl.
Jan
@Zoki Malo ste sve pojednostavili i okrenuli na svoju stranu. Ja vam pricam o tome da su ljudi pobegli jer nemaju gde da rade, ostali su samo seljaci i frilenseri. A drugo niko njima ne brani da slikaju ali ako slika njih 40 koji nisu neuki seljaci onda to nije naivna umetnost. Ja sam iz Kovacice i veoma dobro znam o cemu pricam. Jonas, Chalupova Knjazovic to je naivna umetnost a ne ovo danas kad svi slikaju jer nemaju gde da rade.
zoki
Ne razumem šta ste hteli da kažete? Svi treba da radimo u fabrikama, jel to? Izvinite, ali nije sve za svakakoga. Ovi ljudi stvaraju divno slikarstvo i to treba da nastave da rade. Možda u tome nema mnogo novca, možda to ne može da reši naše ekonomske probleme, ali ima svoju lepotu i svoju vrednost. Zato - puna podrška našim slikarima iz Kovačice!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.