Једним резом „поправљен” залистак на срцу

На Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” недавно је први пут у Србији изведена ендоскопска операција срца кроз мали рез начињен у појасу око брадавице дојке. Професор др Иван Стојановић из ове установе са својим тимом је модерним приступом урадио реконструкцију митралног залиска, тако да пацијенткиња практично неће имати ниједан видљиви ожиљак на грудном кошу. За разлику од других центара, где се приликом интервенције направи још неколико малих резова за постављање помоћних инструмента, на Институту „Дедиње” је захват урађен кроз један рез, који је полукружан.

Др Иван Стојановић (Фото: лична архива)

Како истиче др Стојановић, митрални залистак на срцу се годинама веома успешно лечи реконструктивном хирургијом на Институту „Дедиње”. Он се поправи тако да постане у потпуности функционалан уз минималну уградњу страног материјала. Уколико се операција уради у раним фазама попуштања, инсуфицијенције митралног залиска, када је срчани мишић још увек очуван, болесник има нормалан живот након интервенције и не мора да узима лекове против згрушавања крви. Ендоскопска хирургија митралног залиска представља корак даље јер задржава све предности реконструктивног лечења, али уз минималну трауму и мали рез на грудном кошу, чиме се обезбеђује бржи постоперативни опоравак и значајан естетски ефекат.

– На Институту „Дедиње” се митрална инсуфицијенција успешно лечи реконструктивном хирургијом код више од 90 одсто болесника, а већина се може оперисати и малим резом. Замислите како се осећа пацијент када му кажете да може имати нормалан живот након операције срца и да се рез практично неће видети. Они трпе мање болова након интервенције, захтевају мање трансфузије, раније се отпуштају из болнице и брзо враћају свакодневним активностима. Када сам затекао једну нашу познату глумицу на контролном прегледу, мислио сам да је заборавила ствари у болници. Она је, међутим, након скидања конаца, журила на снимање само две недеље након процедуре. Питао сам је да није рано, а она ми је весело одговорила како је на снимањима већ седам дана. Наши болесници се након митралних реконструкција заиста баве најзахтевнијим занимањима. Имамо пилоте, рониоце, рели-возаче, маратонце и срећне мајке које су безбедно изнеле трудноћу након операције залиска. Најважнији услов за овакав живот након операције је рани долазак на операцију, док је срчани мишић још увек очуван – напомиње др Стојановић, који често говори како кардиохирурзи могу све оперисати осим срца. То значи да могу да „поправе” или замене залистак ураде бајпас, замене аорту или излече урођене мане, али када пропадне срчани мишић, немају адекватно хируршко решење.

– Због тога смо годинама сарађивали с кардиолозима у Србији и едуковали их како би нам ове болеснике слали у раним фазама болести са очуваним миокардом, што су и препоруке струковних удружења за лечење митралне инсуфицијенције. Само очувани срчани мишић гарантује нормалан живот након наших интервенција. Не бих желео да неко стекне утисак да смо ми свемогући и да ова интервенција не носи са собом компликације и неповољне исходе. Такође, нису сви болесници погодни за ендоскопску хирургију срца. Неадекватна анатомија, гојазност или превише компликован налаз на залиску треба оперисати стандардним приступом. Удружена бајпас хирургија, болести периферних артерија, претходне интервенције или трауме грудног коша или плућа такође искључују примену минимално инвазивног приступа – истиче др Стојановић.

Наш саговорник наводи да се налазе у равни с водећим светским центрима, а у појединим сегментима рада и испред њих, нарочито када се узму у обзир материјална и технолошка предност западних здравствених система.

– Ово нам указује да смо на правом путу и отвара простор за нове интервенције овог типа. Зато је на Институту „Дедиње” и основан Центар за минимално инвазивну кардиохирургију. Увели смо ендоскопско вађење вена за бајпас хирургију на срцу. У плану је даљи развој минимално инвазивне кардиохирургије, у чему ће нам знатно помоћи опрема и услови које ћемо добити отварањем нове зграде института почетком следеће године. У кардиохирургији су таленат, знање и вештина пресудни, али без адекватних услова и савремених уређаја и опреме није их могуће развијати. Увођење и развој нових интервенција у кардиохирургији је дуг и сложен процес систематског рада и посвећености, праћен набавком и усвајањем нових технологија. На пример, ту је нови систем аутоматског везивања конаца који смо набавили и који нам је управо омогућио минимални рез о којем говоримо. Овде се ради о примени високе технологије подржане традицијом усвајања нових процедура у нашој установи који су дали изванредне резултате – каже др Стојановић и напомиње да су дужни да знање које су стекли пренесу на млађе генерације кардиохирурга.