Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вратићу „Златари Мајданпек” стари сјај

Имамо 1.077 великих машина у осам фабрика и можемо да конкуришено било коме на европском тржишту. Сада се сви руководе неком брзом зарадом, ми настављамо где смо стали, каже Дејан Поповић, нови власник златаре
(Фото лична архива)

Прве, нове, ронделе кованице новца „Златаре Мајданпек” требало би да почну да се производе у овој фабрици крајем фебруара наредне године. Тиме би после паузе од шест година Србија поново имала своју, домаћу производњу злата, златног накита и златних полуга, али и кованица новца, каже у разговору за „Политику” нови власник „Златаре Мајданпек” Дејан Поповић, иначе и власник београдског предузећа „Карнак плус констракшн” које је једино од српских фирми градило ауто-пут у Црној Гори.

Поповић је индустрију за прераду „Мајданпек” д. о. о. у стечају купио као комплетно правно лице пре два месеца за 1,6 милиона евра. Напомиње да је задовољан тиме што је баш он власник златаре. Јер она није само кованица полуга, златника и златна галантерија, она је пре свега надалеко познати гигант и бренд. Била је то у великој Југославији, а биће поново и у Србији, а и у целом региону.

Само то што је овај бизнисмен платио на лицитацији пола милиона евра већу цену од свих других као и од почетне цене, потврђује колико је желео да се бави овим послом и поврати оно по чему је овај део западног Балкана деценијама био препознатљив. Једини Поповићев услов да би купио златару, био је да се ништа од имовине не продаје одвојено и не распарчава, да делови фабрике буду целина као и пре стечаја, и као што су одувек били. Исто важи и за пословни простор и све оно чиме је златара располагала.

– Она само као јединствена целина може да буде гигант какав је била. Нико такву фабрику на овим просторима ни данас нема. Осим, можда, у доста мањем обиму, „Златарна Цеље” у Словенији – објашњава Поповић.

Ново руководство „Златаре Мајданпек” на челу са власником Дејаном Поповићем тренутно је базирано на потписивању уговора са Народном банком Србије али и банкама у окружењу које су припадале екс-Југославији. Желе да обнове уговоре са њима да би златара поново била ексклузивни произвођач кованог новца и кованица такозваних рондела. Реч је о кованицама без обележја које се касније шаљу у Народну банку Србије да се утисне апоен и жиг.

– Интензивно радимо на томе како бисмо крајем фебруара вратили на посао првих неколико стотина радника, и кренули с прављењем кованица рондела.

Разговараћемо с народним банкама свих оних држава које су задржале своју монету, да им правимо кованице. Дакле, Северна Македонија, БиХ, али првенствено са НБС и „Ковницом новца”. Имамо већ нека обећања и према тржишту Албаније – каже нови власник.

Опште је познато да је „Златара Мајданпек” била озбиљан произвођач са осам потпуно одвојених фабрика. Свака је имала неку другу делатност. План овог успешног бизнисмена и стручњака је да једну по једну од тих фабрика покрене. Као што је случај и са фабрикама „Мегапласт” у Доњем Милановцу.

– У оквиру златаре имали смо јаку грану рафинације захваљујући којој смо и у бившој Југославији били највећа званична фабрика која се бавила управо тим послом – ливењем чистог злата и стављањем званичног жига од четири деветке. Имамо и погоне течног злата, као и такозване хемије, и лемова. Рафинација је нешто за шта смо већ добили понуде од пословних партнера из иностранства за сарадњу зато што је златара препозната и у будућности као најозбиљнија у том послу – наглашава Поповић.

План је, напомиње, да се после кованица и рафинације крене у производњу накита од злата али по потреби и од сребра.

– Један од погона „Мајданпека” је и такозвано „велико сребро” које је производило пехаре, сребрне послужавнике, програм за цркву, све те китњасте ствари којих се с носталгијом сећамо. Имамо погон и у Доњем Милановцу где ћемо се бавити израдом кованица, с тим што и даље задржавамо металну галантерију. Масовни повратак радника у „Мајданпек” где је у појединим тренуцима пре стечаја радило и до 2.000 радника, првенствено ће зависити од брзине којом са НБС обновимо уговор о пословној сарадњи. За шта искрено очекујемо помоћ државе. Погони су у одличном стању, тако да одмах по склапању уговора можемо да кренемо са производњом – наводи наш саговорник.

Што се тиче рудника злата преузели су га недавно Кинези. Поповић сматра да ће се традиционалне везе и поред тога са рудником наставити. Они копају руду у којој има завидни проценат злата. И тај рудник је био основна сировина. Очекује да ће са Кинезима да направи исте односе и релације које смо имали и док је то била једна фирма. Иначе, бизнисмен Поповић је београдски ђак Економског факултета, на коме је и дипломирао.

– Имам искуства у овом послу, а и у својој фирми сам на руководећим положајима. Не бојим се посла, ово је велики изазов за мене, да вратим „Златару Мајданпек” на старе стазе успеха – наглашава Поповић.

Златара ће традиционално да настави да прави и златни накит и дукате, јер је то њено идејно решење и све што се производи заштићено је као интелектуална својина. Златне полуге биле су део пословања са НБС. Тај рад је у вези са погоном рафинације. Посао је утолико атрактивнији ако се зна каква је ситуација на тржишту злата када је о цени реч.

– Уколико Кинези, нови власници рудника, себе не буду видели у послу са „Златаром Мајданпек”, ми већ имамо понуде других рудника који такође копају злато, да са њима уђемо у стратешко партнерство и радимо. Али, најприродније би било да нам то буду кинески партнери јер смо прве комшије и до јуче смо били иста фирма. Нема трошкова транспорта, а заједно се можемо договорити и да наступамо на тржишту Кине. Оваква сарадња била би афирмативна за обе стране јер је „Златара Мајданпек” највећи гигант и бренд у источној Србији – каже наш саговорник.

Додаје да би се у целој Србији могли на прсте набројати они који би били пандам златаре.

Напомиње да га је тај крај Србије одлично примио као новог власника и пословног партнера.

– Имамо 1.077 великих машина у осам фабрика и можемо да конкуришемо било коме на европском тржишту. Сада се сви руководе неком брзом зарадом, ми настављамо где смо стали – наводи Поповић.

На констатацију да је у овом часу врло скупо покретати тако озбиљну производњу што због короне, што због скупих енергената, наглашава да је умешност неког пословања баш у томе да се човек прилагоди ситуацији у којој се нађе. – Јер, за добру идеју је увек време и када је најгоре. Битно је само да неко стварно има добру замисао и зна шта хоће. И нећемо чекати да дође време. Дошло је – каже овај бизнисмен.

Када је реч о златариним продавницама, оне су у свим централним градовима Србије. И то буди наду да ће се и ту поново запослити радници као и у производњи...

– Биће ми потребно од годину до три да вратим златари пун сјај у погону као у најбољим временима. Не сме се заборавити да је „Златара Мајданпек” била генерални спонзор Олимпијских игара у Сарајеву. То је као када би данас у Јапану то био „Сони”. Златара ће бити опет највећа и најбоља – закључује Поповић.

 

 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jugošped
Ceo majdanpek je slavio pre dva meseca , kada smo culi da je zlataru kupio dejan popovic. Siguran sam da nas nece izneveriti
Луксор
Био бих заиста срећан да коментари одговарају реалности, али се бојим да није тако. Нажалост или на срећу, данас сви имају приступ апликацији за претрагу привредних друштава на сајту Агенције за привредне регистре. Да сам ја држава, никад не бих продао Златару Мајданпек, а понајмање некој новокомпонаваној фирми основаној са 10.000 динара положених у банци (у тренутку уписа у Регистар). Не бих ни рудник злата продао кинеској (или било којој другој) фирми. Јер, шта је следеће - продаја Ковнице?
sloba car
Zlatar je bila primer nesposobnosti vlasti ranije. Kako zlatara da propadne! To je moglo samo u Srbiji!!!
Ivan Pavin
Gospodin Popovic je dokazani preduzetnik i vrhunski manager. Karnak je izvodio nemoguce misije u izgradnju auto puta Bar - Boljare u CG kao najpouzdaniji kooperant CBRC-a. Zlatara Majdanpek ce se podici kao feniks iz pepela.
slavoljub
to tigre

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.