Честитке још путују поштом

Панчево ‒ Бледуњаву претпразничну атмосферу у Панчеву, употпуњују спорадично искићени излози, новогодишња расвета у најави, прва понуда пакетића у маркетима и једна тезга, на најударнијој градској локацији. На парчету тротоара, такорећи до зграде Палате правде, невероватан призор. Ништа фенси већ права правцата тезга, реликт неких давних времена, као извађена из шпалира истих од пре десетак година. Под најлонским тапацирунгом два спојена подужа стола, а тамо... чиста екслузива ‒ новогодишње и бижићне честитке. Оне праве, папирне с Деда Мразом у санкама које вуку ирваси, идиличним снежним пејзажима, јелкама, пахуљицама, руменим малишанима. Ковертиране и „обичне”, што враћају у детињство и са којих вам на прстима остаје звездана прашина... Нешто мање еуфорично звучи Милан Шајн, трговац овом раритеном, како сам каже, слабије траженом сезонском робом. Тек да разбијемо малер следи питање „како иде посао”, на шта више одговара малодушан поглед и „говор тела” заогрнутог дебелом јакном.

‒ Ту смо жена и ја десетак дана. Видећемо, за сада понеко застане, људи ни не мисле на празнике, а требало би на време, ако хоће да овако честитају. Муштерија је мало, тако да их све знам од прошле године. Зато и освежавамо асортиман, па су ту нови мотиви. Додали смо и украсе за јелку, лампице и траке, вештачки снег, Деда Мраз опрему– браде, носеве и црвене капе, а има и балона, прскалица, конфета и осталих дрангулија које се троше у „најлуђој ноћи”. Највише је честитки, сигурно има педестак „варијација на тему”, а цене у складу са трендом, мало порасле ‒ најјефтиније су 40, а најскупље 150 динара ‒ прича Шајн.

За сада Небојша и супруга имају стрпљења, да на смену седе у „радно време” од осам ујутру до четити поподне, јер после нема никога на улицама. Кажу више не важи ни оно да народ нема пара већ је „сморен” овом ситуацијом са вирусом, а они се прерачунавају да ли ће се исплатити закуп од 120 динара за метар ексклузивног простора, или око 20 хиљада за месец дана, до Божића. Док причамо, одједном „навала” муштерија. Отишло је, после бирања, двадесетак комада честитики.

‒ Честике шаљем унуцима у иносранство и родбини у другим градовима. Ја свима шаљем, а мени нико. Уствари шаљу поруке, телефоном, али за мене то није то. Купим и неколико за себе, па ставим испод јелке и на комоду, а после их чувам до наредне нове године ‒ прича госпођа Марица Зубовић, која је пазарила неколико најлукузнијих честитки, оних светлуцавих са ковертом.

„Раније, али томе има бар десет година, дневно је ишло и хиљаду и по комада, данас неколико десетина, а било је много више кокуренције по граду и на зеленој пијаци... Посао нам уби и бувљак, где све може да се купи, а од све понуде, муштерије загледају да ли имамо петарде, које овако није дозвољено продавати”, вајка се овај ветеран продаје опреме за новогодишње лудовање на стратешкој позицији, којом се некада протезао шпалир уличне продаје новогодишњег аксесоара, на челу са честиткама.

Посао је пошао низбрдо, наставља, од када је мобилних телефона, који „шаљу” најлепше жеље сваке врсте, прегазивши класичне честитке, па се слажемо да ће и овог и оваквог децембра све да се заврши преко те корисне справе. Осим што се испоручују у јединици времена ‒ одмах, благодарећи новим технологијама, срдачне жеље за благдане, више се не морају ни смишљати, а некмоли писати руком. Довољно је функцијом копи-пејст изабрати нешто што је други смислио и кликом испоручити члановима шире фамилије, пријатељима или куртоазно, пословним сарадницима. Брже, једноставније, али без емоција.

Истине ради и на шалтерима у две пословнице „Пошта Србије”, могу се пазарити честитке, а дневна потражња се и ту може пребројати на прсте. И њихови људи „са терена” сведочe да памте времена када им је торба „пуцала” од ручно исписаних жеља, док се сада, кажу, овај леп обичај уочи зимских празника, скроз загубио, па поред плавих коверти, опомена за неплаћене и нових рачуна, уручују дневно тек неколико ковертираних честитики, оних „с душом”.