Čestitke još putuju poštom

Pančevo ‒ Bledunjavu pretprazničnu atmosferu u Pančevu, upotpunjuju sporadično iskićeni izlozi, novogodišnja rasveta u najavi, prva ponuda paketića u marketima i jedna tezga, na najudarnijoj gradskoj lokaciji. Na parčetu trotoara, takoreći do zgrade Palate pravde, neverovatan prizor. Ništa fensi već prava pravcata tezga, relikt nekih davnih vremena, kao izvađena iz špalira istih od pre desetak godina. Pod najlonskim tapacirungom dva spojena poduža stola, a tamo... čista eksluziva ‒ novogodišnje i bižićne čestitke. One prave, papirne s Deda Mrazom u sankama koje vuku irvasi, idiličnim snežnim pejzažima, jelkama, pahuljicama, rumenim mališanima. Kovertirane i „obične”, što vraćaju u detinjstvo i sa kojih vam na prstima ostaje zvezdana prašina... Nešto manje euforično zvuči Milan Šajn, trgovac ovom raritenom, kako sam kaže, slabije traženom sezonskom robom. Tek da razbijemo maler sledi pitanje „kako ide posao”, na šta više odgovara malodušan pogled i „govor tela” zaogrnutog debelom jaknom.

‒ Tu smo žena i ja desetak dana. Videćemo, za sada poneko zastane, ljudi ni ne misle na praznike, a trebalo bi na vreme, ako hoće da ovako čestitaju. Mušterija je malo, tako da ih sve znam od prošle godine. Zato i osvežavamo asortiman, pa su tu novi motivi. Dodali smo i ukrase za jelku, lampice i trake, veštački sneg, Deda Mraz opremu– brade, noseve i crvene kape, a ima i balona, prskalica, konfeta i ostalih drangulija koje se troše u „najluđoj noći”. Najviše je čestitki, sigurno ima pedestak „varijacija na temu”, a cene u skladu sa trendom, malo porasle ‒ najjeftinije su 40, a najskuplje 150 dinara ‒ priča Šajn.

Za sada Nebojša i supruga imaju strpljenja, da na smenu sede u „radno vreme” od osam ujutru do četiti popodne, jer posle nema nikoga na ulicama. Kažu više ne važi ni ono da narod nema para već je „smoren” ovom situacijom sa virusom, a oni se preračunavaju da li će se isplatiti zakup od 120 dinara za metar ekskluzivnog prostora, ili oko 20 hiljada za mesec dana, do Božića. Dok pričamo, odjednom „navala” mušterija. Otišlo je, posle biranja, dvadesetak komada čestitiki.

‒ Čestike šaljem unucima u inosranstvo i rodbini u drugim gradovima. Ja svima šaljem, a meni niko. Ustvari šalju poruke, telefonom, ali za mene to nije to. Kupim i nekoliko za sebe, pa stavim ispod jelke i na komodu, a posle ih čuvam do naredne nove godine ‒ priča gospođa Marica Zubović, koja je pazarila nekoliko najlukuznijih čestitki, onih svetlucavih sa kovertom.

„Ranije, ali tome ima bar deset godina, dnevno je išlo i hiljadu i po komada, danas nekoliko desetina, a bilo je mnogo više kokurencije po gradu i na zelenoj pijaci... Posao nam ubi i buvljak, gde sve može da se kupi, a od sve ponude, mušterije zagledaju da li imamo petarde, koje ovako nije dozvoljeno prodavati”, vajka se ovaj veteran prodaje opreme za novogodišnje ludovanje na strateškoj poziciji, kojom se nekada protezao špalir ulične prodaje novogodišnjeg aksesoara, na čelu sa čestitkama.

Posao je pošao nizbrdo, nastavlja, od kada je mobilnih telefona, koji „šalju” najlepše želje svake vrste, pregazivši klasične čestitke, pa se slažemo da će i ovog i ovakvog decembra sve da se završi preko te korisne sprave. Osim što se isporučuju u jedinici vremena ‒ odmah, blagodareći novim tehnologijama, srdačne želje za blagdane, više se ne moraju ni smišljati, a nekmoli pisati rukom. Dovoljno je funkcijom kopi-pejst izabrati nešto što je drugi smislio i klikom isporučiti članovima šire familije, prijateljima ili kurtoazno, poslovnim saradnicima. Brže, jednostavnije, ali bez emocija.

Istine radi i na šalterima u dve poslovnice „Pošta Srbije”, mogu se pazariti čestitke, a dnevna potražnja se i tu može prebrojati na prste. I njihovi ljudi „sa terena” svedoče da pamte vremena kada im je torba „pucala” od ručno ispisanih želja, dok se sada, kažu, ovaj lep običaj uoči zimskih praznika, skroz zagubio, pa pored plavih koverti, opomena za neplaćene i novih računa, uručuju dnevno tek nekoliko kovertiranih čestitiki, onih „s dušom”.