Хит песма

„Каква ти је то дрека?”

„Гаси то урлање, то није музика, шта ти је то? Нема ту никакве песме, нема мелодије, само неко добовање, ударање, све исто, на шта то личи!”

„Хоћеш да угасиш то већ једном, сви ћемо полудети, нема мелодије, речи без смисла, само неко вриштање.”

„Куда иде овај свет, све се окренуло наопачке.”

Готово свака генерација суочавала се са оваквим примедбама старијих који нису умели ни могли да разумеју зашто они слушају то што слушају. Како у томе налазе лепоту и како могу у томе да уживају. Двадесети век понудио је музику која је посебно у другој половини успела да докаже своју вредност и помери стандарде. Обележила је то „срећно време” и данас је доживљавамо као квалитетну и праву музику, нешто што нам недостаје и чему се и неке нове генерације враћају. Склони смо да се запитамо и како нема више тако добре музике и песама не размишљајући шта се све променило и колико се променио и свет и ми.

Како се све ово може објаснити и разумети. Не треба кренути са поделама музике јер су оне увек постојале од класичне па даље. Што се свет више развијао шириле су се и врсте и подврсте музике. Некада се музика слушала само у живом извођењу па се појавио радио, па плоче, па телевизија све је то на свој начин утицало на стварање нових жанрова, уз филмове кренула је филмска музика, уз рекламе кратка рекламна музика… Све су оне паралелно постојале, имале своју публику. У једном тренутку ова шароликост створила је хитове, песме које су надилазиле све укусе и биле опште прихваћене.

То време великих хитова далеко је иза нас. Једноставно музика до своје публике стиже на сасвим другачије начине. Дигитализација и интернет све су променили у нашим животима па тако и пласирање музике. Да ли је хит у оном изворном смислу песма која је имала милионе прегледа на „Јутјубу”? Одговор је лаицима непознат да ли је неко само кликнуо на песму, да ли је заиста чуо, да ли је певуши у купатилу? С једне стране то је можда право мерило слушаности али може и да се сумња, да ли ти бројачи раде на прави начин или како неки упућени кажу то може и да се плати? Некад је, чини се, било лакше, знало се колико је шта било емитовано, колико је плоча продато, како се и шта котирало на топ листама. Оно што је било извесно није било хиперпродукције каква је данас. Постојало је време у коме је некој песми дато довољно времена да постане хит. Истина већина оних који се професионално баве музиком кажу да се одмах зна да ли ће или неће нешто постати хит.

Није важно само да ли је нека песма хит или не, има много песама које када су настале нису биле хитови, а деценијама касније их доживљавамо као такве. Све је, чини се, почело да се мења барем када је популарна музика у питању са чињеницом да ова музика постаје и добар бизнис и доноси велике паре. Престаје полако аутентична музика да постаје популарна, дискографска машинерија почиње да је производи. Да одређује све, да користи правила по којима производи нове звезде и ствара нове хитове. Покрећу се све већи и већи тимови који граде и фабрикују музику и лагано у причу улазе медији који се само музиком баве, тимови који одређену звезду пласирају у небеса. Било је то време у којем је наравно настајала и нека добра музика и онда у причу улази дигитални звук. Одједном све може да се сними и без живог музичара да се кликом пронађе у компјутеру, да се цео процес једноставно убрза. Музика се лагано мења, допадало се то некоме или не.

Ту се сад поставља питање музичких укуса, о томе су вођене расправе и расправе, тражени критеријуми да ли нешто вреди или не вреди, ми смо некад имали и печат за тзв. шунд музику. Истина, то све није имало сврхе људи су увек слушали оно што су хтели или оно што су толико пута чули па им се на крају и допало па га заволели. Може ли то да се деси са музиком 21. века која је сад већ толико различита или само слична, чији текстови се не боре да пренесу неку друштвену поруку и која траје на интернет платформама све краће и краће. Захваљујући технологији све је једноставније снимити песму, са рачунара је пустити у етар, остаје питање како она долази до слушалаца. Постоје озбиљни тимови који се баве како да вас наведу да баш то слушате, зашто да кликнете да ли вам се свиђа или не. Да ли је нешто слушано зато што је добра песма или да се чује да није добра. Све је сад то у неком новом свету. Једино реално остали су концерти и публика која долази, а ту се сад испречила зараза короном.

Без икакве жеље да се бавимо проценом вредности нове музике, песама, да их критикујемо остаје нам само да се питамо како ће се у будућности то променити. Да ли ће негде из неких скровишта излетети неке нове мелодије које нас подсећају на некадашње хитове, да ли ће се поново појавити неки нови звук чија ће нас мелодија и ритмика опчинити, или ће све наставити да се одвија по правилу са почетка приче докле то дречање, зар нема ништа друго да се слуша.

Уредница на Првом програму Радио Београда

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa