Hit pesma

„Kakva ti je to dreka?”

„Gasi to urlanje, to nije muzika, šta ti je to? Nema tu nikakve pesme, nema melodije, samo neko dobovanje, udaranje, sve isto, na šta to liči!”

„Hoćeš da ugasiš to već jednom, svi ćemo poludeti, nema melodije, reči bez smisla, samo neko vrištanje.”

„Kuda ide ovaj svet, sve se okrenulo naopačke.”

Gotovo svaka generacija suočavala se sa ovakvim primedbama starijih koji nisu umeli ni mogli da razumeju zašto oni slušaju to što slušaju. Kako u tome nalaze lepotu i kako mogu u tome da uživaju. Dvadeseti vek ponudio je muziku koja je posebno u drugoj polovini uspela da dokaže svoju vrednost i pomeri standarde. Obeležila je to „srećno vreme” i danas je doživljavamo kao kvalitetnu i pravu muziku, nešto što nam nedostaje i čemu se i neke nove generacije vraćaju. Skloni smo da se zapitamo i kako nema više tako dobre muzike i pesama ne razmišljajući šta se sve promenilo i koliko se promenio i svet i mi.

Kako se sve ovo može objasniti i razumeti. Ne treba krenuti sa podelama muzike jer su one uvek postojale od klasične pa dalje. Što se svet više razvijao širile su se i vrste i podvrste muzike. Nekada se muzika slušala samo u živom izvođenju pa se pojavio radio, pa ploče, pa televizija sve je to na svoj način uticalo na stvaranje novih žanrova, uz filmove krenula je filmska muzika, uz reklame kratka reklamna muzika… Sve su one paralelno postojale, imale svoju publiku. U jednom trenutku ova šarolikost stvorila je hitove, pesme koje su nadilazile sve ukuse i bile opšte prihvaćene.

To vreme velikih hitova daleko je iza nas. Jednostavno muzika do svoje publike stiže na sasvim drugačije načine. Digitalizacija i internet sve su promenili u našim životima pa tako i plasiranje muzike. Da li je hit u onom izvornom smislu pesma koja je imala milione pregleda na „Jutjubu”? Odgovor je laicima nepoznat da li je neko samo kliknuo na pesmu, da li je zaista čuo, da li je pevuši u kupatilu? S jedne strane to je možda pravo merilo slušanosti ali može i da se sumnja, da li ti brojači rade na pravi način ili kako neki upućeni kažu to može i da se plati? Nekad je, čini se, bilo lakše, znalo se koliko je šta bilo emitovano, koliko je ploča prodato, kako se i šta kotiralo na top listama. Ono što je bilo izvesno nije bilo hiperprodukcije kakva je danas. Postojalo je vreme u kome je nekoj pesmi dato dovoljno vremena da postane hit. Istina većina onih koji se profesionalno bave muzikom kažu da se odmah zna da li će ili neće nešto postati hit.

Nije važno samo da li je neka pesma hit ili ne, ima mnogo pesama koje kada su nastale nisu bile hitovi, a decenijama kasnije ih doživljavamo kao takve. Sve je, čini se, počelo da se menja barem kada je popularna muzika u pitanju sa činjenicom da ova muzika postaje i dobar biznis i donosi velike pare. Prestaje polako autentična muzika da postaje popularna, diskografska mašinerija počinje da je proizvodi. Da određuje sve, da koristi pravila po kojima proizvodi nove zvezde i stvara nove hitove. Pokreću se sve veći i veći timovi koji grade i fabrikuju muziku i lagano u priču ulaze mediji koji se samo muzikom bave, timovi koji određenu zvezdu plasiraju u nebesa. Bilo je to vreme u kojem je naravno nastajala i neka dobra muzika i onda u priču ulazi digitalni zvuk. Odjednom sve može da se snimi i bez živog muzičara da se klikom pronađe u kompjuteru, da se ceo proces jednostavno ubrza. Muzika se lagano menja, dopadalo se to nekome ili ne.

Tu se sad postavlja pitanje muzičkih ukusa, o tome su vođene rasprave i rasprave, traženi kriterijumi da li nešto vredi ili ne vredi, mi smo nekad imali i pečat za tzv. šund muziku. Istina, to sve nije imalo svrhe ljudi su uvek slušali ono što su hteli ili ono što su toliko puta čuli pa im se na kraju i dopalo pa ga zavoleli. Može li to da se desi sa muzikom 21. veka koja je sad već toliko različita ili samo slična, čiji tekstovi se ne bore da prenesu neku društvenu poruku i koja traje na internet platformama sve kraće i kraće. Zahvaljujući tehnologiji sve je jednostavnije snimiti pesmu, sa računara je pustiti u etar, ostaje pitanje kako ona dolazi do slušalaca. Postoje ozbiljni timovi koji se bave kako da vas navedu da baš to slušate, zašto da kliknete da li vam se sviđa ili ne. Da li je nešto slušano zato što je dobra pesma ili da se čuje da nije dobra. Sve je sad to u nekom novom svetu. Jedino realno ostali su koncerti i publika koja dolazi, a tu se sad isprečila zaraza koronom.

Bez ikakve želje da se bavimo procenom vrednosti nove muzike, pesama, da ih kritikujemo ostaje nam samo da se pitamo kako će se u budućnosti to promeniti. Da li će negde iz nekih skrovišta izleteti neke nove melodije koje nas podsećaju na nekadašnje hitove, da li će se ponovo pojaviti neki novi zvuk čija će nas melodija i ritmika opčiniti, ili će sve nastaviti da se odvija po pravilu sa početka priče dokle to drečanje, zar nema ništa drugo da se sluša.

Urednica na Prvom programu Radio Beograda

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista