Забранити петарде и „топовске” ватромете

Недавно сам на телевизији гледао и слушао заиста паметну и опомињућу информацију о великој опасности која нам следи и током ових празника, а реч је о понекад страшним последицама, посебно од употребе петарди на београдским улицама. Те бесмислене мале справе, које само тренутно изазивају неко, мени потпуно ирационално узбуђење, посебно код деце и малолетника, често доводе до застрашујућих слика, које смо имали прилике да видимо на екрану захваљујући РТС-у. Реч је пре свега о тешким повредама руку, ногу, па и главе, некад и с губитком ока.

Чули смо и информацију о запрећеним казнама, углавном новчаним за „неовлашћено и опасно руковање” поменутим справама, али не и информацију да ли су икада такви изгредници и стварно били кажњени. Прошле године у ово доба, после моје пријаве станици полиције Врачар због заиста „топовског ватромета” и страшне експлозије у близини стана, добио сам информацију да је за то задужена комунална милиција, којој то треба пријавити. Не лези, враже. Док их добијете телефоном и пријавите случај, изгредници ће већ бити далеко од места догађаја. Што је још горе, од тих експлозија огромну штету имају деца у Србији која пате од аутистичних и сличних стања, као и недужни кућни љубимци по нашим градовима. Обе категорије излажу се јаком стресу.

Ако држава већ има пропис о кажњавању, чиме признаје постојање реалне опасности да неко постане жртва поменутих справа, зар није лакше једноставно ту опасност отклонити забраном не само продаје, него и увоза тих опасних материјала?

Младен Обрадовић,
Београд