Четвртак, 19.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта писци имају против Израела

После нобеловаца Жозеа Сарамага и Гинтера Граса, Израелцима се у 2021. замерила и Сали Руни, ирски књижевни „вундеркинд”
Примерци књиге „Бајни свете, где си ти” у књижари у Лондону (Фото: EPA-EFE/Vickie Flores)

Сали Руни је међу љубитељима литературе позната по бестселеру „Нормални људи”, али су за њу у 2021. чули и они који мање прате уметност, а више политичка збивања.

Ирска књижевница важи за „вундеркинда”, јер ужива планетарну славу са само 30 година. Зато су сви светски медији јавили кад је у октобру у знак протеста против, како сматра, окупације Палестине одбила да њена нова књига буде преведена на хебрејски. Сали Руни се сврстала у ред писаца који су јавно покренули палестинско питање, замеривши се Израелу и претрпевши салву напада, између осталог и критике за антисемитизам.

Како је објаснила ауторка „Нормалних људи”, поносна је на то што су њене раније књиге преведене на хебрејски, али не жели да уступи права и за превод романа „Бајни свете, где си ти” јер се заинтересована израелска издавачка кућа није „оградила од апартхејда, нити подржала права палестинског народа”. Додала је и да ће радо уступити права издавачу који дели њена политичка схватања, пренео је Би-Би-Си.

Сали Руни подржава бојкот Израела због политике тамошње владе према Палестинцима. Поборници овог покрета позивају међународну јавност да прекине економске, културне и академске везе с Израелом да би се на ову земљу извршио притисак да промени понашање према Западној обали и Гази.

Чим се ауторка изјаснила за бојкот, то је покренуло расправу на друштвеним мрежама и изазвало оштре коментаре из Израела. Два највећа ланца књижара у Израелу престала су да продају њене књиге. Из владе су поручили да је ауторкин културни бојкот – „антисемитизам у новом руху”.

Осим што је остварила комерцијални успех, Сали Руни је побрала и похвале књижевних критичара. Серија која је настала по роману „Нормални људи” такође је веома популарна. Ирска књижевница ужива углед једног од најбољих млађих писаца и њени политички истомишљеници се надају да ће њен утицај на публику на свим меридијанима помоћи да се у свету више говори о палестинском питању.

И раније кад су угледни писци критиковали Израел због политике према Палестинцима избијале су медијске сензације на граници међународног скандала.

Немачки нобеловац Гинтер Грас је 2001. у интервјуу за „Шпигл” казао да су израелска насеља која се шире по палестинској земљи „криминална делатност”. Онда је 2012. у листу „Зидојче цајтунг” објавио песму у којој је осудио то што Израел прети Ирану нуклеарним оружјем и што Немачка продаје нуклеарне подморнице Израелу. Грас је јеврејску државу назвао „претњом по мир у свету”, а Запад „лицемерним”, позивајући међународну заједницу да обрати пажњу на израелски и ирански нуклеарни програм.

Тачно како је аутор „Лименог добоша” и предвидео, на њега се сручила лавина оптужби да је антисемита. Израелска влада му је забранила улазак у Израел, а тадашњи премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да немачки аутор „на сраман начин морално изједначава Израел и Иран” и подсетио да је немачки писац 60 година крио да је био у СС јединицама.

Иако је дотад уживао углед књижевног генија и моралне савести немачког друштва, Гинтер Грас је 2006. умрљао репутацију јер је у аутобиографији открио да је са 17 година накратко ушао у нацистичку парамилитарну организацију. Није му толико замерено што је био члан СС-а, јер су многи тинејџери пред крај рата приморавани да се прикључе јединицама, већ што је деценијама ћутао о томе, све време критикујући нацизам и позивајући сународнике да се суоче с прошлошћу.

Гинтер Грас је шокирао многе и у домовини, јер је прекршио табу да се у Немачкој никад не критикује Израел. Поједини политичари су његову песму назвали „гнусном”, медији су алудирали на његове године (тад је имао 85 година) и писали да не зна о чему прича, а било је и колега које су га отворено прогласиле лудим.

Упозоривши да Израел звецка оружјем и прети нуклеарним ратом који би „могао да избрише Иранце с лица земље”, Гинтер Грас се опасно приближио речи „Холокауст”, али се ипак суздржао од јасног поређења, за разлику од португалског нобеловца Жозеа Сарамага.

Сарамаго је почетком века тадашњег израелског премијера Аријела Шарона назвао „ратним злочинцем” који спроводи оно што је „од 1948. израелска стратегија – најпре треба згазити Палестинце да би се онда преговарало с онима који претекну”. После посете Рамали на Западној обали 2002. казао је да је „оно што се дешава у Палестини злочин упоредив с оним што се догодило у Аушвицу” и поручио да „Јевреји више нису вредни сажаљења због патње током Другог светског рата”. Тада су књиге најпознатијег португалског писца повучене из израелских књижара. Један од најпопуларнијих израелских писаца Амос Оз је приметио: „Израелска окупација је неправедна, али упоредити је с нацистима било би исто као упоредити Сарамага са Стаљином”. Била је то алузија на чињеницу да је Сарамаго био члан Комунистичке партије у Португалији.

У време жестоких сукоба између Израела и Палестинаца 2008. Сарамаго је на свом блогу писао да Израел „злоставља палестински народ” и да је то „шездесет година непрекидног израелског насиља, понижења и презира, чије су жртве Палестинци”. Поручио је да би свет требало да дигне глас „против лаганог, али систематског геноцида који Израел спроводи над измученим палестинским народом”, уместо што дозвољава „апсолутну некажњивост”.

После ових речи, Сарамаго се, као и Гинтер Грас, суочио с кампањом осуда. Поједини западни медији прозвали су га „милитантним”, израелске десничарске новине „Џерузалем пост” сврстале су га у ред „мегаантисемита”, док је канадски „Глоуб енд мејл” истакао да је португалски писац „расиста који би усрећио Хитлера” и да нобеловца најбоље описује наслов једне од књига које су му донеле светску славу – „Слепило”.

 

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Izrael je svoj hiljadugodisnji San, drzavu, teskom mukom ostvario.Nikom, nikada nece dozvoliti da mu to unisti. Srbija bi mogla nesto da nauci od Izraela.
Pitanje
Jesu li ovi donji komentari iz ljubavi prema Palestincima ili mrznje prema Jevrejima? Objasnite i jedno i drugo. PS. Srbi bi mogli sto sta nauciti od Jevreja jer su bili na istom spisku kod onog brkice.
Ne teroriši druge
@Pitanje Ne funkcionišu svi na klackalici ljubav-mržnja. Mnogo je važnije priznavanje svakom prava da ne budete ugnjetavan ni od koga. Ko god to bio. Pa makar i narod koji je preživeo teror, a sve to izgleda zaboravio i onda počeo da teroriše slabije od sebe.
Made in NL
Holandija je tek nedavno presudila obestecenje za zrtve zlocina u Indoneziji 1947 godine u ratu za nezavisnost. Dvoje jos zivih potomaka pokrenutog procesa ce dobiti po 5000€. Toliko o Holandiji. Postovanje drugoga? Postujem te koliko i ti mene. Jednostavno.
Прикажи још одговора
Miloš
Što se tiče Izraela, ja bih tu bio čak i oštriji. Ko konstantno krši Ženevsku konvenciju, ko svaku kritiku na svoj račun odbacuje kao antisemitizam, ko koristi DNK testove za dobijanje izraelskog državljanstva, ko pomaže imigrante da se domognu Evrope i Amerike (a usput ne prima nijednog), kojoj grupi mahom pripadaju najpovlašćeniji i najbogatiji ljudi sveta... Eh, kako li je jadan Bobi Fišer prošao, a bio je jedan od njih. Nadam se da ćete mi objaviti ovaj komentar.
Miloš
Za mene je ova stvar malo šira. Oduvek su umetnici (pisci, muzičari, slikari, filmadžije, pa i sportisti itd) imali problema zbog svojih stavova za koje su se drznuli da ih iskažu javno uprkos vladajućoj, u tom trenutku, struji, što smatram da je pogreška, jer i oni su ljudi kao i mi, i imaju pravo na svoj stav, a ne da kažu ono što "treba." Politička korektnost svakim danom se pokazuje kao štetna delatnost.
Mustafa Aga
Chlanak gospodje Stevanovic jasno shalje nedvosmislenu poruku chitaocima koji su ljubitelji istine...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.