Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta pisci imaju protiv Izraela

Posle nobelovaca Žozea Saramaga i Gintera Grasa, Izraelcima se u 2021. zamerila i Sali Runi, irski književni „vunderkind”
Примерци књиге „Бајни свете, где си ти” у књижари у Лондону (Фото: EPA-EFE/Vickie Flores)

Sali Runi je među ljubiteljima literature poznata po bestseleru „Normalni ljudi”, ali su za nju u 2021. čuli i oni koji manje prate umetnost, a više politička zbivanja.

Irska književnica važi za „vunderkinda”, jer uživa planetarnu slavu sa samo 30 godina. Zato su svi svetski mediji javili kad je u oktobru u znak protesta protiv, kako smatra, okupacije Palestine odbila da njena nova knjiga bude prevedena na hebrejski. Sali Runi se svrstala u red pisaca koji su javno pokrenuli palestinsko pitanje, zamerivši se Izraelu i pretrpevši salvu napada, između ostalog i kritike za antisemitizam.

Kako je objasnila autorka „Normalnih ljudi”, ponosna je na to što su njene ranije knjige prevedene na hebrejski, ali ne želi da ustupi prava i za prevod romana „Bajni svete, gde si ti” jer se zainteresovana izraelska izdavačka kuća nije „ogradila od aparthejda, niti podržala prava palestinskog naroda”. Dodala je i da će rado ustupiti prava izdavaču koji deli njena politička shvatanja, preneo je Bi-Bi-Si.

Sali Runi podržava bojkot Izraela zbog politike tamošnje vlade prema Palestincima. Pobornici ovog pokreta pozivaju međunarodnu javnost da prekine ekonomske, kulturne i akademske veze s Izraelom da bi se na ovu zemlju izvršio pritisak da promeni ponašanje prema Zapadnoj obali i Gazi.

Čim se autorka izjasnila za bojkot, to je pokrenulo raspravu na društvenim mrežama i izazvalo oštre komentare iz Izraela. Dva najveća lanca knjižara u Izraelu prestala su da prodaju njene knjige. Iz vlade su poručili da je autorkin kulturni bojkot – „antisemitizam u novom ruhu”.

Osim što je ostvarila komercijalni uspeh, Sali Runi je pobrala i pohvale književnih kritičara. Serija koja je nastala po romanu „Normalni ljudi” takođe je veoma popularna. Irska književnica uživa ugled jednog od najboljih mlađih pisaca i njeni politički istomišljenici se nadaju da će njen uticaj na publiku na svim meridijanima pomoći da se u svetu više govori o palestinskom pitanju.

I ranije kad su ugledni pisci kritikovali Izrael zbog politike prema Palestincima izbijale su medijske senzacije na granici međunarodnog skandala.

Nemački nobelovac Ginter Gras je 2001. u intervjuu za „Špigl” kazao da su izraelska naselja koja se šire po palestinskoj zemlji „kriminalna delatnost”. Onda je 2012. u listu „Zidojče cajtung” objavio pesmu u kojoj je osudio to što Izrael preti Iranu nuklearnim oružjem i što Nemačka prodaje nuklearne podmornice Izraelu. Gras je jevrejsku državu nazvao „pretnjom po mir u svetu”, a Zapad „licemernim”, pozivajući međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na izraelski i iranski nuklearni program.

Tačno kako je autor „Limenog doboša” i predvideo, na njega se sručila lavina optužbi da je antisemita. Izraelska vlada mu je zabranila ulazak u Izrael, a tadašnji premijer Benjamin Netanijahu izjavio je da nemački autor „na sraman način moralno izjednačava Izrael i Iran” i podsetio da je nemački pisac 60 godina krio da je bio u SS jedinicama.

Iako je dotad uživao ugled književnog genija i moralne savesti nemačkog društva, Ginter Gras je 2006. umrljao reputaciju jer je u autobiografiji otkrio da je sa 17 godina nakratko ušao u nacističku paramilitarnu organizaciju. Nije mu toliko zamereno što je bio član SS-a, jer su mnogi tinejdžeri pred kraj rata primoravani da se priključe jedinicama, već što je decenijama ćutao o tome, sve vreme kritikujući nacizam i pozivajući sunarodnike da se suoče s prošlošću.

Ginter Gras je šokirao mnoge i u domovini, jer je prekršio tabu da se u Nemačkoj nikad ne kritikuje Izrael. Pojedini političari su njegovu pesmu nazvali „gnusnom”, mediji su aludirali na njegove godine (tad je imao 85 godina) i pisali da ne zna o čemu priča, a bilo je i kolega koje su ga otvoreno proglasile ludim.

Upozorivši da Izrael zvecka oružjem i preti nuklearnim ratom koji bi „mogao da izbriše Irance s lica zemlje”, Ginter Gras se opasno približio reči „Holokaust”, ali se ipak suzdržao od jasnog poređenja, za razliku od portugalskog nobelovca Žozea Saramaga.

Saramago je početkom veka tadašnjeg izraelskog premijera Arijela Šarona nazvao „ratnim zločincem” koji sprovodi ono što je „od 1948. izraelska strategija – najpre treba zgaziti Palestince da bi se onda pregovaralo s onima koji preteknu”. Posle posete Ramali na Zapadnoj obali 2002. kazao je da je „ono što se dešava u Palestini zločin uporediv s onim što se dogodilo u Aušvicu” i poručio da „Jevreji više nisu vredni sažaljenja zbog patnje tokom Drugog svetskog rata”. Tada su knjige najpoznatijeg portugalskog pisca povučene iz izraelskih knjižara. Jedan od najpopularnijih izraelskih pisaca Amos Oz je primetio: „Izraelska okupacija je nepravedna, ali uporediti je s nacistima bilo bi isto kao uporediti Saramaga sa Staljinom”. Bila je to aluzija na činjenicu da je Saramago bio član Komunističke partije u Portugaliji.

U vreme žestokih sukoba između Izraela i Palestinaca 2008. Saramago je na svom blogu pisao da Izrael „zlostavlja palestinski narod” i da je to „šezdeset godina neprekidnog izraelskog nasilja, poniženja i prezira, čije su žrtve Palestinci”. Poručio je da bi svet trebalo da digne glas „protiv laganog, ali sistematskog genocida koji Izrael sprovodi nad izmučenim palestinskim narodom”, umesto što dozvoljava „apsolutnu nekažnjivost”.

Posle ovih reči, Saramago se, kao i Ginter Gras, suočio s kampanjom osuda. Pojedini zapadni mediji prozvali su ga „militantnim”, izraelske desničarske novine „Džeruzalem post” svrstale su ga u red „megaantisemita”, dok je kanadski „Gloub end mejl” istakao da je portugalski pisac „rasista koji bi usrećio Hitlera” i da nobelovca najbolje opisuje naslov jedne od knjiga koje su mu donele svetsku slavu – „Slepilo”.

 

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Izrael je svoj hiljadugodisnji San, drzavu, teskom mukom ostvario.Nikom, nikada nece dozvoliti da mu to unisti. Srbija bi mogla nesto da nauci od Izraela.
Pitanje
Jesu li ovi donji komentari iz ljubavi prema Palestincima ili mrznje prema Jevrejima? Objasnite i jedno i drugo. PS. Srbi bi mogli sto sta nauciti od Jevreja jer su bili na istom spisku kod onog brkice.
Ne teroriši druge
@Pitanje Ne funkcionišu svi na klackalici ljubav-mržnja. Mnogo je važnije priznavanje svakom prava da ne budete ugnjetavan ni od koga. Ko god to bio. Pa makar i narod koji je preživeo teror, a sve to izgleda zaboravio i onda počeo da teroriše slabije od sebe.
Made in NL
Holandija je tek nedavno presudila obestecenje za zrtve zlocina u Indoneziji 1947 godine u ratu za nezavisnost. Dvoje jos zivih potomaka pokrenutog procesa ce dobiti po 5000€. Toliko o Holandiji. Postovanje drugoga? Postujem te koliko i ti mene. Jednostavno.
Prikaži još odgovora
Miloš
Što se tiče Izraela, ja bih tu bio čak i oštriji. Ko konstantno krši Ženevsku konvenciju, ko svaku kritiku na svoj račun odbacuje kao antisemitizam, ko koristi DNK testove za dobijanje izraelskog državljanstva, ko pomaže imigrante da se domognu Evrope i Amerike (a usput ne prima nijednog), kojoj grupi mahom pripadaju najpovlašćeniji i najbogatiji ljudi sveta... Eh, kako li je jadan Bobi Fišer prošao, a bio je jedan od njih. Nadam se da ćete mi objaviti ovaj komentar.
Miloš
Za mene je ova stvar malo šira. Oduvek su umetnici (pisci, muzičari, slikari, filmadžije, pa i sportisti itd) imali problema zbog svojih stavova za koje su se drznuli da ih iskažu javno uprkos vladajućoj, u tom trenutku, struji, što smatram da je pogreška, jer i oni su ljudi kao i mi, i imaju pravo na svoj stav, a ne da kažu ono što "treba." Politička korektnost svakim danom se pokazuje kao štetna delatnost.
Mustafa Aga
Chlanak gospodje Stevanovic jasno shalje nedvosmislenu poruku chitaocima koji su ljubitelji istine...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.