Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: МЛАДЕН НЕНАДИЋ, тужилац за организовани криминал

Истражујемо још осам убистава у иностранству

Реч је о три двоструке и две „одвојене” ликвидације, а до сада прикупљени подаци и докази указују да су у њима, поред српских, учествовали и држављани других земаља
(Фото Небојша Марјановић)

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) располаже информацијама о још најмање осам убистава у иностранству у чијем су извршењу, осим страних, учествовали и српски држављани, открива у ексклузивном интервјуу за „Политику” Младен Ненадић, тужилац за организовани криминал Републике Србије. Тужилаштво је спремно да сарађује са истражним органима тих земаља како би се расветлила сва кривична дела у којима су учествовали српски држављани.

Поред нових информација у вези са кривичним делима за које до сада прикупљени докази указују да су их починили припадници организоване криминалне групе, Ненадић говори о томе каква сазнања ТОК има о Радоју Звицеру, вођи „кавачког клана”, због чега је као основ за поновно одређивање притвора некадашњој државној секретарки у МУП-у Дијани Хркаловић наведена сумња на њено бекство и да ли је она, заиста, била организатор незаконитог прислушкивања председника Александра Вучића. Открива и да, за сада, тужилаштво против чланова криминалног клана Вељка Беливука и Марка Миљковића осим кривичне, води још две истраге, као и каква су сазнања о Николи Вушовићу, за кога су медији наводили да је „продужена рука” црногорског клана у нашој земљи.

ТОК је поднео жалбу на решење којим се укида притвор Дијани Хркаловић и Апелациони суд је усвојио. Због чега сте тражили да јој се поново одреди притвор с обзиром на то да је против ње подигнут оптужни предлог и да су саслушани предложени сведоци?

Нова зграда
Акционим планом за поглавље 24 предвиђено је да ТОК добије нову зграду. Колико је то извесно?Смештајни услови ТОК-а, ако се у обзир узме број запослених у њему, врло су скромни. Урађен је идејни пројекат за нову зграду која би се налазила тик уз суд. Зграде суда и тужилаштва требало да буду повезане ходником или да буду у непосредној близини, из више разлога, а пре свега због специфичности притворских услова. О изградњи нове зграде непрекидно разговарам са представницима Министарства правде и мислим да ће то ускоро бити решено. За разлику од смештајних капацитета који су оскудни, располажемо техничком опремом која је боља од оне коју имају многа тужилаштва у Европи.

Тражили смо одређивање притвора по два основа: због опасности од бекства и утицаја на саучеснике. Тачно је да први пут одређивање притвора није тражено због опасности од бекства. То је зато што првом кривичном пријавом која је поднета против Дијане Хркаловић нису били обрађени сви догађаји који су били предмет наших истражних радњи. Оно што је постојало као основ када је против ње поднета прва кривична пријава, није исто као основ који је наступио када је поднета друга пријава. Да појасним, реч је о истом кривичном делу – трговини утицајем, али које има више одвојених животних догађаја, који представљају одвојене кривичноправне радње.

Некадашња државна секретарка у МУП-у у појединим медијима означавана је као „главна карика” у незаконитом прислушкивању председника Вучића. Осим да је у току предистражни поступак, никакве друге информације у вези са прислушкивањем јавност није добила. Ради ли ТОК и даље на овом предмету и до којих је сазнања дошао?

Ради се на том предмету и у току је предистражни поступак. С обзиром на то да све што се предузима у овој фази процеса представља тајне податке, нећу их износити у јавност.

Да ли се води још неки поступак против Хркаловићеве у овом тужилаштву? У јавности је довођена у везу са Дарком Елезом који је пред босанским судом на основу споразума о признању кривичног дела осуђен на 15 година затвора због извршења најтежих кривичних дела. Да ли су, како је то рекао његов адвокат, представници ТОК-а разговарали са њим док се налазио у притвору у Сарајеву?

Ако је у току предистражни поступак, као што сам већ рекао, податке из њега не износимо у јавност. То што је Елез осуђен у БиХ, не представља сметњу да ТОК истражује нека нова потенцијална кривична дела. Ако бих вам рекао да ли то радимо или не, угрозио бих предистражни поступак, а то никако не желим и никако не бих да долазим у сукоб са законом.

Против Беливука, Миљковића и чланова њихове криминалне групе подигнута је оптужница којом се терете за пет убистава. Да ли је ТОК ставио тачку на случај „Беливук”?

Док чекамо да се закаже почетак суђења, против чланова ове организоване криминалне групе, покренули смо истрагу за још једно убиство и за прање новца, а у току је и финансијска. Водимо истрагу како бисмо утврдили све околности убиства Николе Митића. Истрага за прање новца је поред Беливука, Миљковића и Филиповског, који су оптужени у основном предмету, покренута и против њихових супруга и Беливукове таште. Уколико током истраге за убиства прикупимо довољно доказа, подићи ћемо оптужницу и предложити да се води јединствени поступак.

Испитујете ли у оквиру финансијске истраге и имовину коју чланови клана имају у иностранству?

Није важно да ли се она налази у Србији или иностранству, открићемо је. Поступак финансијске истраге је веома специфичан зато што је неопходно да се пронађу сви подаци о имовини коју имају те особе, чланови њихових породица или трећа лица на које је она пренета било којим правним послом. Пошто је финансијска истрага дуготрајна, подаци могу да се прикупљају све до окончања поступка за трајно одузимање имовине. Овај поступак, према закону се мора покренути у року од шест месеци по правоснажном окончању кривичног процеса против окривљених.

Да ли је тачна информација да је ТОК покренуо поступак против Радоја Звицера, којег медији означавају као вођу „кавачког клана”?

Он је држављанин Црне Горе и за њега су у овом тренутку надлежни тамошњи органи. ТОК је, радећи на овом основном предмету против чланова Беливукове групе, дошао до великог броја података и доказа који указују на повезаност особа ван Србије са овом организованом криминалном групом. Оно што нама, али и другим органима у земљи представља проблем јесте то што постоји велики број кривичних дела која су извршена у иностранству. ТОК нема могућности да истражује сва кривична дела која су се догодила у другим земљама. По закону можемо да истражујемо кривична дела која су наши држављани починили у иностранству, али не можемо она која су извршили страни држављани у својој или трећим државама. Тужилаштво, између осталог, располаже и подацима у вези са извршењем три двострука убиства која су се десила ван Србије. У извршењу тих дела нису учествовали само наши, већ и држављани других земаља. На органима тих држава је да направе први корак. Ми смо увек спремни да сарађујемо са правосудним органима других земаља у циљу расветљавања свих кривичних дела у која су на било који начин умешани наши држављани. Када су двострука убиства у питању мислим на још једну државу, а имамо податке и за још два убиства која су се догодила у још две земље. Не могу да кажем о којим је државама реч, али могу да напоменем да располажемо информацијама и доказима о још најмање осам убистава ван Србије.

Да ли су постојали основи сумње да је убијени адвокат Миша Огњановић учествовао у извршењу неког кривичног дела с обзиром на то да су у односу на њега биле примењиване посебне доказне радње и до којих се информација дошло?

Радимо на расветљавању тог убиства и ТОК је од самог почетка укључен у тај предмет. Не постоје професије које су изузете од примене посебних доказних радњи, па ни правосудне. Законик о кривичном поступку, јасно дефинише услове, начин и поступак доношења наредбе о примени посебних доказних радњи. Сви ти предмети и у полицији, тужилаштву и суду носе ознаку строго поверљиво. По ЗКП-у, након примене посебних истражних радњи, једини је судија за претходни поступак овлашћен (има дискреционо право, не и обавезу) да евентуално особи која је било „на мерама” саопшти до каквих се информација дошло.

Да ли чињеница да исти заменик тужиоца ради на случају Огњановића и Хркаловићеве може да указује да су повезана?

Не. Расподела предмета апсолутно нема везе са повезаношћу ова два случаја.

Јавности је саопштено да је Никола Вушовић, звани Мали Џони, који се доводи у везу са „кавачким кланом” ухапшен у Доминиканској Републици, да је убрзо пуштен, па чак и да је учествовао у спремању атентата на председника Хаитија. Има ли ТОК сазнања о томе?

Органи Србије су упознати да је Вушовић ухапшен у Доминиканској Републици због фалсификовања исправа и да је пуштен. У Србији истрага против њега није покренута, а о предистражним поступцима, понављам, не можемо да говоримо.

ТОК је једини овлашћен да води процесе у вези са тероризмом. Колико је таквих поступака?

Тренутно се не води ниједна истрага поводом неког од кривичних дела из области тероризма, али то не значи да ми и све друге безбедносне службе не радимо на спречавању оваквих дела. Основни циљ борбе против тероризма у Србији је да не буде терористичких аката. Ми смо тај циљ остварили. Важна је превентива.

Под­мла­ђи­ва­ње ту­жи­ла­шта­ва у Ср­би­ји

Ка­ко за­др­жа­ти мла­де, спо­соб­не и струч­не ка­дро­ве?

У по­след­њих де­сет, пет­на­ест го­ди­на у су­до­ви­ма и ту­жи­ла­штви­ма ши­ром Ср­би­је има све ви­ше во­лон­те­ра. То су ди­пло­ми­ра­ни прав­ни­ци ко­ји ра­де без на­кна­де да би сте­кли услов за по­ла­га­ње пра­во­суд­ног ис­пи­та. По­ста­вља се пи­та­ње да ли они мо­гу да по­шту­ју се­бе ако зна­ју да су за­вр­ши­ли фа­кул­тет, да су би­ли успе­шни сту­ден­ти, да ра­де у су­ду или ту­жи­ла­штву и да због свог тру­да и зна­ња за­слу­жу­ју да бу­ду ту а да ни­су у рад­ном од­но­су и не при­ма­ју пла­ту. Чи­ње­ни­ца је да у овом тре­нут­ку ни­је по­пу­ње­но око сто­ти­ну ме­ста за­ме­ни­ка јав­них ту­жи­ла­ца. По­зи­вам све над­ле­жне ор­га­не, укљу­чу­ју­ћи Ви­со­ки са­вет суд­ства и Др­жав­но ве­ће ту­жи­ла­ца да ура­ди­мо не­што ка­ко би се ка­дар у су­до­ви­ма и ту­жи­ла­штви­ма под­мла­дио. Ми­слим да је др­жав­ни ин­те­рес да се по­све­ти пу­на па­жња шко­ло­ва­њу, ода­би­ру и за­по­шља­ва­њу при­прав­ни­ка и са­рад­ни­ка – ка­же ту­жи­лац за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.