Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MLADEN NENADIĆ, tužilac za organizovani kriminal

Istražujemo još osam ubistava u inostranstvu

Reč je o tri dvostruke i dve „odvojene” likvidacije, a do sada prikupljeni podaci i dokazi ukazuju da su u njima, pored srpskih, učestvovali i državljani drugih zemalja
(Фото Небојша Марјановић)

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) raspolaže informacijama o još najmanje osam ubistava u inostranstvu u čijem su izvršenju, osim stranih, učestvovali i srpski državljani, otkriva u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal Republike Srbije. Tužilaštvo je spremno da sarađuje sa istražnim organima tih zemalja kako bi se rasvetlila sva krivična dela u kojima su učestvovali srpski državljani.

Pored novih informacija u vezi sa krivičnim delima za koje do sada prikupljeni dokazi ukazuju da su ih počinili pripadnici organizovane kriminalne grupe, Nenadić govori o tome kakva saznanja TOK ima o Radoju Zviceru, vođi „kavačkog klana”, zbog čega je kao osnov za ponovno određivanje pritvora nekadašnjoj državnoj sekretarki u MUP-u Dijani Hrkalović navedena sumnja na njeno bekstvo i da li je ona, zaista, bila organizator nezakonitog prisluškivanja predsednika Aleksandra Vučića. Otkriva i da, za sada, tužilaštvo protiv članova kriminalnog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića osim krivične, vodi još dve istrage, kao i kakva su saznanja o Nikoli Vušoviću, za koga su mediji navodili da je „produžena ruka” crnogorskog klana u našoj zemlji.

TOK je podneo žalbu na rešenje kojim se ukida pritvor Dijani Hrkalović i Apelacioni sud je usvojio. Zbog čega ste tražili da joj se ponovo odredi pritvor s obzirom na to da je protiv nje podignut optužni predlog i da su saslušani predloženi svedoci?

Nova zgrada
Akcionim planom za poglavlje 24 predviđeno je da TOK dobije novu zgradu. Koliko je to izvesno?Smeštajni uslovi TOK-a, ako se u obzir uzme broj zaposlenih u njemu, vrlo su skromni. Urađen je idejni projekat za novu zgradu koja bi se nalazila tik uz sud. Zgrade suda i tužilaštva trebalo da budu povezane hodnikom ili da budu u neposrednoj blizini, iz više razloga, a pre svega zbog specifičnosti pritvorskih uslova. O izgradnji nove zgrade neprekidno razgovaram sa predstavnicima Ministarstva pravde i mislim da će to uskoro biti rešeno. Za razliku od smeštajnih kapaciteta koji su oskudni, raspolažemo tehničkom opremom koja je bolja od one koju imaju mnoga tužilaštva u Evropi.

Tražili smo određivanje pritvora po dva osnova: zbog opasnosti od bekstva i uticaja na saučesnike. Tačno je da prvi put određivanje pritvora nije traženo zbog opasnosti od bekstva. To je zato što prvom krivičnom prijavom koja je podneta protiv Dijane Hrkalović nisu bili obrađeni svi događaji koji su bili predmet naših istražnih radnji. Ono što je postojalo kao osnov kada je protiv nje podneta prva krivična prijava, nije isto kao osnov koji je nastupio kada je podneta druga prijava. Da pojasnim, reč je o istom krivičnom delu – trgovini uticajem, ali koje ima više odvojenih životnih događaja, koji predstavljaju odvojene krivičnopravne radnje.

Nekadašnja državna sekretarka u MUP-u u pojedinim medijima označavana je kao „glavna karika” u nezakonitom prisluškivanju predsednika Vučića. Osim da je u toku predistražni postupak, nikakve druge informacije u vezi sa prisluškivanjem javnost nije dobila. Radi li TOK i dalje na ovom predmetu i do kojih je saznanja došao?

Radi se na tom predmetu i u toku je predistražni postupak. S obzirom na to da sve što se preduzima u ovoj fazi procesa predstavlja tajne podatke, neću ih iznositi u javnost.

Da li se vodi još neki postupak protiv Hrkalovićeve u ovom tužilaštvu? U javnosti je dovođena u vezu sa Darkom Elezom koji je pred bosanskim sudom na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela osuđen na 15 godina zatvora zbog izvršenja najtežih krivičnih dela. Da li su, kako je to rekao njegov advokat, predstavnici TOK-a razgovarali sa njim dok se nalazio u pritvoru u Sarajevu?

Ako je u toku predistražni postupak, kao što sam već rekao, podatke iz njega ne iznosimo u javnost. To što je Elez osuđen u BiH, ne predstavlja smetnju da TOK istražuje neka nova potencijalna krivična dela. Ako bih vam rekao da li to radimo ili ne, ugrozio bih predistražni postupak, a to nikako ne želim i nikako ne bih da dolazim u sukob sa zakonom.

Protiv Belivuka, Miljkovića i članova njihove kriminalne grupe podignuta je optužnica kojom se terete za pet ubistava. Da li je TOK stavio tačku na slučaj „Belivuk”?

Dok čekamo da se zakaže početak suđenja, protiv članova ove organizovane kriminalne grupe, pokrenuli smo istragu za još jedno ubistvo i za pranje novca, a u toku je i finansijska. Vodimo istragu kako bismo utvrdili sve okolnosti ubistva Nikole Mitića. Istraga za pranje novca je pored Belivuka, Miljkovića i Filipovskog, koji su optuženi u osnovnom predmetu, pokrenuta i protiv njihovih supruga i Belivukove tašte. Ukoliko tokom istrage za ubistva prikupimo dovoljno dokaza, podići ćemo optužnicu i predložiti da se vodi jedinstveni postupak.

Ispitujete li u okviru finansijske istrage i imovinu koju članovi klana imaju u inostranstvu?

Nije važno da li se ona nalazi u Srbiji ili inostranstvu, otkrićemo je. Postupak finansijske istrage je veoma specifičan zato što je neophodno da se pronađu svi podaci o imovini koju imaju te osobe, članovi njihovih porodica ili treća lica na koje je ona preneta bilo kojim pravnim poslom. Pošto je finansijska istraga dugotrajna, podaci mogu da se prikupljaju sve do okončanja postupka za trajno oduzimanje imovine. Ovaj postupak, prema zakonu se mora pokrenuti u roku od šest meseci po pravosnažnom okončanju krivičnog procesa protiv okrivljenih.

Da li je tačna informacija da je TOK pokrenuo postupak protiv Radoja Zvicera, kojeg mediji označavaju kao vođu „kavačkog klana”?

On je državljanin Crne Gore i za njega su u ovom trenutku nadležni tamošnji organi. TOK je, radeći na ovom osnovnom predmetu protiv članova Belivukove grupe, došao do velikog broja podataka i dokaza koji ukazuju na povezanost osoba van Srbije sa ovom organizovanom kriminalnom grupom. Ono što nama, ali i drugim organima u zemlji predstavlja problem jeste to što postoji veliki broj krivičnih dela koja su izvršena u inostranstvu. TOK nema mogućnosti da istražuje sva krivična dela koja su se dogodila u drugim zemljama. Po zakonu možemo da istražujemo krivična dela koja su naši državljani počinili u inostranstvu, ali ne možemo ona koja su izvršili strani državljani u svojoj ili trećim državama. Tužilaštvo, između ostalog, raspolaže i podacima u vezi sa izvršenjem tri dvostruka ubistva koja su se desila van Srbije. U izvršenju tih dela nisu učestvovali samo naši, već i državljani drugih zemalja. Na organima tih država je da naprave prvi korak. Mi smo uvek spremni da sarađujemo sa pravosudnim organima drugih zemalja u cilju rasvetljavanja svih krivičnih dela u koja su na bilo koji način umešani naši državljani. Kada su dvostruka ubistva u pitanju mislim na još jednu državu, a imamo podatke i za još dva ubistva koja su se dogodila u još dve zemlje. Ne mogu da kažem o kojim je državama reč, ali mogu da napomenem da raspolažemo informacijama i dokazima o još najmanje osam ubistava van Srbije.

Da li su postojali osnovi sumnje da je ubijeni advokat Miša Ognjanović učestvovao u izvršenju nekog krivičnog dela s obzirom na to da su u odnosu na njega bile primenjivane posebne dokazne radnje i do kojih se informacija došlo?

Radimo na rasvetljavanju tog ubistva i TOK je od samog početka uključen u taj predmet. Ne postoje profesije koje su izuzete od primene posebnih dokaznih radnji, pa ni pravosudne. Zakonik o krivičnom postupku, jasno definiše uslove, način i postupak donošenja naredbe o primeni posebnih dokaznih radnji. Svi ti predmeti i u policiji, tužilaštvu i sudu nose oznaku strogo poverljivo. Po ZKP-u, nakon primene posebnih istražnih radnji, jedini je sudija za prethodni postupak ovlašćen (ima diskreciono pravo, ne i obavezu) da eventualno osobi koja je bilo „na merama” saopšti do kakvih se informacija došlo.

Da li činjenica da isti zamenik tužioca radi na slučaju Ognjanovića i Hrkalovićeve može da ukazuje da su povezana?

Ne. Raspodela predmeta apsolutno nema veze sa povezanošću ova dva slučaja.

Javnosti je saopšteno da je Nikola Vušović, zvani Mali Džoni, koji se dovodi u vezu sa „kavačkim klanom” uhapšen u Dominikanskoj Republici, da je ubrzo pušten, pa čak i da je učestvovao u spremanju atentata na predsednika Haitija. Ima li TOK saznanja o tome?

Organi Srbije su upoznati da je Vušović uhapšen u Dominikanskoj Republici zbog falsifikovanja isprava i da je pušten. U Srbiji istraga protiv njega nije pokrenuta, a o predistražnim postupcima, ponavljam, ne možemo da govorimo.

TOK je jedini ovlašćen da vodi procese u vezi sa terorizmom. Koliko je takvih postupaka?

Trenutno se ne vodi nijedna istraga povodom nekog od krivičnih dela iz oblasti terorizma, ali to ne znači da mi i sve druge bezbednosne službe ne radimo na sprečavanju ovakvih dela. Osnovni cilj borbe protiv terorizma u Srbiji je da ne bude terorističkih akata. Mi smo taj cilj ostvarili. Važna je preventiva.

Pod­mla­đi­va­nje tu­ži­la­šta­va u Sr­bi­ji

Ka­ko za­dr­ža­ti mla­de, spo­sob­ne i struč­ne ka­dro­ve?

U po­sled­njih de­set, pet­na­est go­di­na u su­do­vi­ma i tu­ži­la­štvi­ma ši­rom Sr­bi­je ima sve vi­še vo­lon­te­ra. To su di­plo­mi­ra­ni prav­ni­ci ko­ji ra­de bez na­kna­de da bi ste­kli uslov za po­la­ga­nje pra­vo­sud­nog is­pi­ta. Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li oni mo­gu da po­štu­ju se­be ako zna­ju da su za­vr­ši­li fa­kul­tet, da su bi­li uspe­šni stu­den­ti, da ra­de u su­du ili tu­ži­la­štvu i da zbog svog tru­da i zna­nja za­slu­žu­ju da bu­du tu a da ni­su u rad­nom od­no­su i ne pri­ma­ju pla­tu. Či­nje­ni­ca je da u ovom tre­nut­ku ni­je po­pu­nje­no oko sto­ti­nu me­sta za­me­ni­ka jav­nih tu­ži­la­ca. Po­zi­vam sve nad­le­žne or­ga­ne, uklju­ču­ju­ći Vi­so­ki sa­vet sud­stva i Dr­žav­no ve­će tu­ži­la­ca da ura­di­mo ne­što ka­ko bi se ka­dar u su­do­vi­ma i tu­ži­la­štvi­ma pod­mla­dio. Mi­slim da je dr­žav­ni in­te­res da se po­sve­ti pu­na pa­žnja ško­lo­va­nju, oda­bi­ru i za­po­šlja­va­nju pri­prav­ni­ka i sa­rad­ni­ka – ka­že tu­ži­lac za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.