Нови изглед евра

Омиљена међу међународним гангстерима, и отуд одавно озлоглашена, „љубичаста” новчаница од 500 евра препознаје се по јако дугачком ултрасавременом мосту. Она од 200 осликана је мостовима, луковима и вратима у стилу сецесије (19. век), док зелену „стотку” красе опет мостови, лукови и врата у стилу барока и рококоа из 18. века.

Колико Европљани данас могу да се идентификују с овим новчаницама монетарне уније ЕУ, дизајнираним још 1996. године?

У јеку посустале бриселске дебате о будућности Европе (званично покренуте у мају 2021), Европска централна банка (ЕЦБ) одлучила је недавно да први пут после 20 година темељно измени изглед банкнота на којима не фигурира ниједно људско лице. Сем у трагу потписа председника ЕЦБ.

У међувремену, Конференција о будућности Европе – иницијатива шефа Јелисејске палате Емануела Макрона и бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, а потом прихваћена у Бриселу – најављена је као „јединствена и правовремена прилика за европске грађане да дебатују о изазовима и приоритетима Европе”.

Кавга у врху политичке пирамиде ЕУ око тога ко води поменуту конференцију, шта је њен циљ, као и млак одзив „европских грађана” да понуде своје идеје о реформама „тврђаве ЕУ”, довео је конференцију готово у ћорсокак.

Само 7.115 предложених идеја уврштено је на дигиталну платформу „Конференције о будућности Европе”, док је у пленарној дебати у Бриселу учествовало тек 108 „европских грађана”.

Банка са седиштем у Франкфурту одлучила је почетком децембра 2021. да сада пита и Европљане за мишљење. И то о будућој физиономији новчаница еврозоне 19 чланица. С једним изузетком: „љубичаста” је унапред искључена из следеће серије „Европа” банкнота, и то због званично јаке сумње да је блиска мутним финансијским радњама још мутнијих међународних актера.

„Евро новчанице су ту да остану. Оне су опипљив и видљив симбол да стојимо заједно у Европи, посебно у временима криза, и да још постоји снажна тражња за банкнотама. Након двадесет година, време је да размотримо изглед наших новчаница и учинимо их поузданијим Европљанима свих генерација и из свих средина”, најавила је председница ЕЦБ Кристин Лагард.

Коначну одлуку о изгледу нових новчаница еврозоне Управни савет ЕЦБ донеће, према најавама из Франкфурта, „највероватније 2024. године”. У међувремену, ЕЦБ ће у три наврата питати Европљане да се одреде поводом следећег дизајна евра.

Подсетимо, евро је као валута установљен 1. јануара 1999. године, док је прва серија банкнота – „Европа 1” (од 5, 10, 20, 50, 100, 200 и 500 евра) – пуштена у готовински платни промет 1. јануара 2002. године. Еврозона је тада имала 12 чланица са око 300 милиона становника. У то време ЕЦБ је наложио штампање 371 милиона „љубичастих” – највредније банкноте на свету, која је и пре издавања стекла углед међу белосветским „перачима новца”. Већ 2015. у оптицају је било чак 615 милиона новчаница осликаних веома дугим мостом. Толика поплава „љубичастих”, које многи Европљана никада нису ни видели, претходно је годинама дизала на ноге Европол и друге међународне званичне ловце на превејане криминалце високог стила и раширеног поља рада. Потом је ЕЦБ из серије „Европа 2” искључио новчаницу од 500 евра, коју од априла 2019. више не штампа, али је још у оптицају као легално средство плаћања (сем у понеким државама, па и чланицама ЕУ, на пример Данској, где је промет „љубичасте” забрањен). Преостале евробанкноте сада стижу на генерални ремонт, одлучио је ЕЦБ.

Како ће надаље изгледати евробанкноте и да ли ће на њима, на пример, бити портрета људи и, ако их буде, којих, још се не зна. До сада је избегавана таква пракса како се чланице еврозоне не би препуцавале чији је „човек” на парама, а чији није стигао на тај финансијски пиједестал.

У сваком случају, ЕЦБ најављује оснивање „фокалне групе”, чији ће задатак бити да у народу ослушне жеље за могући нови изглед банкнота. ЕЦБ је иначе већ поставио саветодавну групу од 19 експерата (на основу препорука централних банака чланица еврозоне), која ће представити ужи избор могућих тема на свом папирном новцу.

Досадашњи мото да евроновчанице треба да симболизују „епохе и стилове” одлази у историју. У групи 19 тематских експерата су стручњаци из различитих области: од историчара до зналаца визуелних уметности. Након увида у ужи избор предложених тематских решења, ЕЦБ је намеран да се поново обрати европској јавности за утисак (процедура тим поводом још није прецизирана). Потом, у плану је јавни конкурс за идејно решење изабраних тема. ЕЦБ и ту види прилику да се Европљани изјасне (на који начин, биће накнадно објављено).

Колико су сада Европљани убеђени да њихово мишљење игра улогу у „ремонту” евроновчаница, неизвесно је.