Novi izgled evra

Omiljena među međunarodnim gangsterima, i otud odavno ozloglašena, „ljubičasta” novčanica od 500 evra prepoznaje se po jako dugačkom ultrasavremenom mostu. Ona od 200 oslikana je mostovima, lukovima i vratima u stilu secesije (19. vek), dok zelenu „stotku” krase opet mostovi, lukovi i vrata u stilu baroka i rokokoa iz 18. veka.

Koliko Evropljani danas mogu da se identifikuju s ovim novčanicama monetarne unije EU, dizajniranim još 1996. godine?

U jeku posustale briselske debate o budućnosti Evrope (zvanično pokrenute u maju 2021), Evropska centralna banka (ECB) odlučila je nedavno da prvi put posle 20 godina temeljno izmeni izgled banknota na kojima ne figurira nijedno ljudsko lice. Sem u tragu potpisa predsednika ECB.

U međuvremenu, Konferencija o budućnosti Evrope – inicijativa šefa Jelisejske palate Emanuela Makrona i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, a potom prihvaćena u Briselu – najavljena je kao „jedinstvena i pravovremena prilika za evropske građane da debatuju o izazovima i prioritetima Evrope”.

Kavga u vrhu političke piramide EU oko toga ko vodi pomenutu konferenciju, šta je njen cilj, kao i mlak odziv „evropskih građana” da ponude svoje ideje o reformama „tvrđave EU”, doveo je konferenciju gotovo u ćorsokak.

Samo 7.115 predloženih ideja uvršteno je na digitalnu platformu „Konferencije o budućnosti Evrope”, dok je u plenarnoj debati u Briselu učestvovalo tek 108 „evropskih građana”.

Banka sa sedištem u Frankfurtu odlučila je početkom decembra 2021. da sada pita i Evropljane za mišljenje. I to o budućoj fizionomiji novčanica evrozone 19 članica. S jednim izuzetkom: „ljubičasta” je unapred isključena iz sledeće serije „Evropa” banknota, i to zbog zvanično jake sumnje da je bliska mutnim finansijskim radnjama još mutnijih međunarodnih aktera.

„Evro novčanice su tu da ostanu. One su opipljiv i vidljiv simbol da stojimo zajedno u Evropi, posebno u vremenima kriza, i da još postoji snažna tražnja za banknotama. Nakon dvadeset godina, vreme je da razmotrimo izgled naših novčanica i učinimo ih pouzdanijim Evropljanima svih generacija i iz svih sredina”, najavila je predsednica ECB Kristin Lagard.

Konačnu odluku o izgledu novih novčanica evrozone Upravni savet ECB doneće, prema najavama iz Frankfurta, „najverovatnije 2024. godine”. U međuvremenu, ECB će u tri navrata pitati Evropljane da se odrede povodom sledećeg dizajna evra.

Podsetimo, evro je kao valuta ustanovljen 1. januara 1999. godine, dok je prva serija banknota – „Evropa 1” (od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra) – puštena u gotovinski platni promet 1. januara 2002. godine. Evrozona je tada imala 12 članica sa oko 300 miliona stanovnika. U to vreme ECB je naložio štampanje 371 miliona „ljubičastih” – najvrednije banknote na svetu, koja je i pre izdavanja stekla ugled među belosvetskim „peračima novca”. Već 2015. u opticaju je bilo čak 615 miliona novčanica oslikanih veoma dugim mostom. Tolika poplava „ljubičastih”, koje mnogi Evropljana nikada nisu ni videli, prethodno je godinama dizala na noge Evropol i druge međunarodne zvanične lovce na prevejane kriminalce visokog stila i raširenog polja rada. Potom je ECB iz serije „Evropa 2” isključio novčanicu od 500 evra, koju od aprila 2019. više ne štampa, ali je još u opticaju kao legalno sredstvo plaćanja (sem u ponekim državama, pa i članicama EU, na primer Danskoj, gde je promet „ljubičaste” zabranjen). Preostale evrobanknote sada stižu na generalni remont, odlučio je ECB.

Kako će nadalje izgledati evrobanknote i da li će na njima, na primer, biti portreta ljudi i, ako ih bude, kojih, još se ne zna. Do sada je izbegavana takva praksa kako se članice evrozone ne bi prepucavale čiji je „čovek” na parama, a čiji nije stigao na taj finansijski pijedestal.

U svakom slučaju, ECB najavljuje osnivanje „fokalne grupe”, čiji će zadatak biti da u narodu oslušne želje za mogući novi izgled banknota. ECB je inače već postavio savetodavnu grupu od 19 eksperata (na osnovu preporuka centralnih banaka članica evrozone), koja će predstaviti uži izbor mogućih tema na svom papirnom novcu.

Dosadašnji moto da evronovčanice treba da simbolizuju „epohe i stilove” odlazi u istoriju. U grupi 19 tematskih eksperata su stručnjaci iz različitih oblasti: od istoričara do znalaca vizuelnih umetnosti. Nakon uvida u uži izbor predloženih tematskih rešenja, ECB je nameran da se ponovo obrati evropskoj javnosti za utisak (procedura tim povodom još nije precizirana). Potom, u planu je javni konkurs za idejno rešenje izabranih tema. ECB i tu vidi priliku da se Evropljani izjasne (na koji način, biće naknadno objavljeno).

Koliko su sada Evropljani ubeđeni da njihovo mišljenje igra ulogu u „remontu” evronovčanica, neizvesno je.