Избори, вредности и власт

Када данас бацимо поглед на мајске парламентарне изборе лако ћемо закључити да су „проевропске” странке у борби за гласове понајвише истицале европске вредности, јер оне, наводно, недостају Србији. У томе је предњачио говорнички слој странке ЛДП-а. Са нападном конфузијом политичког језика они су највише позивали потенцијалне гласаче да следе „нове вредности”. А у те нове вредности, говорили су они, уклапали су се негација Устава Републике Србије, признавање нове реалности Косова и Метохије (нове државе), већа права за Војводину итд.

Изборне кутије су затворене, гласови пребројани и поставило се питање које ће странке да формирају владу. Данас на то питање имамо одговор – ДС и СПС су политичка окосница нове владе. Немали број грађана је био изненађен оваквом партијском композицијом извршне власти. Али, није то било једино и последње изненађење. Конституисање општинских власти, пре свега на подручју Београда, показало је да је и немогуће могуће – у извршне огране општина ушли су руку под руку чланови СПС-а и ЛДП-а. Ова чињеница је од далекосежног значаја за политички живот у Србији. Ево и зашто.

Већ на републичком нивоу видели смо да у извршној власти учествују ,,љути непријатељи” (СПО и СПС). ДС је дуго градио свој политички успон на жестокој дифамацији СПС-а (и СРС-а). Све ове странке, као и остале, углавном су се препознавале по различитим вредносним опредељењима према индивидуалном и колективном животу грађана Србије. Те вредносне разлике су видљиве и на нижим, општинским нивоима власти. Тачно је да су проблеми и питања те власти другачији, али главна политичка разликовања остају, јер по чему би се формирале општинске политичке организације када би биле потпуно независне од партијског центра.

Дакле, на републичком и неким општинским нивоима спојиле су се ватра и вода. Где су у том спајању испариле оне политичке вредности које су тако жестоко делиле политичке вође и њихове присталице? У институцијама власти. То је одговор. Финале последњих избора показује да је учешће у власти прави мотив политичког деловања, а вредности само инструмент како би се стигло до институционалне моћи. Нема другог објашњења за коалицију СПС и СПО или СПС и ЛДП. Како се иначе, могу схватити савези странака које су у кампањи одлучно браниле територијални интегритет Косова и Метохије, дакле целовите Србије, и странака које су прихватиле силеџијско подржављење ове покрајине!

Овакве коалиције се могу разумети са становишта права странака да праве савезе с ким хоће и како хоће. Али, могу ли се разумети из перспективе бирачког тела и права грађана да очекују остваривање оних вредности за које су се определили на изборима. Не могу. Бар у највећем делу бирачког тела.

За развој политичке културе и морала Србије од највећег су значаја последице које ће произаћи из овакве заљубљености у власт, а не у вредносну доследност. Сигурно је да ће таква заинтересованост за власт одбити многе будуће гласаче од политичких утакмица. Зашто бих ја излазио на изборе када ће оно што је основно у мом опредељењу бити погажено. То је логично питање бирача.

Надаље, бирачи ће губити наду да ће власт бити у служби општих избора. Све више ће јачати уверење да се политичари руководе искључиво својим потребама и прохтевима.

Следећа последица оваквог понашања политичких странака је багателисање политичке одговорности. Ако се после избора направи власт од странака које су заступале вредности социјалне и неолибералне државе, тешко се може оспорити приговор власти да је непринципијелна, недоследна, без стварних уверења. Уколико то постане већинско правило партијског понашања, свако ће рећи „сви су политичари исти”.

Најзад, продор неискрености, одсуство морала, да не кажем лажи у политику, неизбежна је последица понашања о коме је реч. Када се политичка утакмица у Србији посматра из тачке садашње власти, показује се да су све разлике око вредности и визија биле маска, фина кулиса, степеник до власти и ништа више. У таквим околностима, квари се јавно добро, односно морално здравље нације. Када политичари на власти тако вероломно делују, зашто би се ,,мали човек” који се бори за подношљиву егзистенцију устручавао да поступа на исти начин – примарна је лична корист, а све остало је мање скрупулозно или никако није важно.

Социолог, научни саветник