Преминуо редитељ Питер Богданович

ЛОС АНЂЕЛЕС - Познати филмски редитељ Питер Богданович преминуо је данас у 82. години, саопштила је његова кћерка Антонија.

Она је додала да је редитељ преминуо природном смрћу у свом дому у Лос Анђелесу, пренео је АП.

Богданович је режирао класике попут „Месеца од папира” и „Последње биоскопске представе”, који је 1971. имао чак осам номинација за Оскара.

Аутор је и хит комедије „Што те тата пушта саму” са Барбром Стрејсанд и Рајаном О'Нилом, преноси Танјуг.

Богданович, који је рођен у Њујорку, почео је каријеру као филмски критичар и новинар, да би се касније прославио као редитељ бројних филмских хитова.

Уз Славка Воркапића, Зорана Перишића, Карла Малдена и Стива Тешића, Богдановић је међу славним Србима у историји Холивуда.

Рођен је у Кингстону у савезној држави Њујорк у породици српског сликара и пијанисте, Борислава Богдановића и аустријске Јеврејке, Херме Робинсон. Питерови родитељи су у Америку дошли у мају 1939. бежећи од рата у Европи. Пошто нису говорили енглески, малом Петру је пало у задатак да их научи, а најефикаснији начин био је одлазак у биоскоп, где им је преводио радњу филма.

Од 1954. до 1958. похађао је курсеве глуме код Стеле Адлер и глумио је на разним позоришним фестивалима.

Шездесетих година 20. века у њујоршким уметничким круговима постао је познат као уредник филмског програма Музеја савремене уметности. Од заборава је спасао пионире америчке кинематографије као што је Алан Двон. Посебно је анализирао филмове Орсона Велса (написао књигу „Филмско дело Орсона Велса”) и Џона Форда (књига „Зовем се Џон Форд: Ја правим вестерне”), преноси РТС.

Како је Дејвид Томсон навео у свом „Новом биографском речнику филма”: „Богдановић је био вредан критичар инспирисан Француском који је инсистирао на редитељу као аутору, толико да су многи Американци почели озбиљније да схватају редитеље”.

На основу Богдановичевих филмских медитација у часопису „Есквајер”, Роџер Корман, који је такође Франсису Форду Кополи и Скорсезеу отворио врата света нискобуџетних покретних слика, ангажовао га је 1966. године да ради као његов помоћник редитеља на филму „Дивљи анђели”.

Ова сарадња отворила му је пут да 1971. године сними свој револуционарни играни филм „Последња биоскопска представа” заснованом на роману Ларија Мекмарија. Филм је освојио осам номинација за Оскара, укључујући најбољи филм, сценарио и режију за Богдановича.

Такође, био је и одскочна даска за бројне глумце у успону, укључујући Џефа Бриџиса, Елен Берстин, Ренди Квејда и Сибил Шеперд, жену због које је Богданович на крају напустио своју жену и професионалну партнерку Поли Плат.

Комерцијални и критичарски успех филма омогућио је Богдановичу прилику да одабере свој следећи пројекат, комедију у стилу Хауарда Хокса, под називом „Што те тата пушта саму?”.

У време када је Богданович био најтраженији таленат у „Новом Холивуду”, „Парамаунт пикчерс” је основао редитељску компанију и омогућио Богдановичу, Копали и Вилијаму Фридкину да сниме шта год желе унутар одређеног буџета.

Богданович је добио средства за комедију „Месец од папира” (1973), још један филм који га је поново удружио са Рајаном О'Нилом, и донео Оскара за Рајанову ћерку, Тејтум О'Нил, која је у време снимања имала девет година.

„Снимао сам документарце, немам Оскара, али имам Греми награду. Прерадио сам филм о Џону Форду, интервјуисао Спилберга и Иствуда и написао још једну књигу о свим глумцима које сам познавао. Режирао сам ТВ филм о Натали Вуд, епизоду Породице Сопрано. Глумио у неколико филмова својих колега. А онда је дошло време да се вратим играном филму”, рекао је Богданович у интервју за РТС 2014. године.