Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад жртве злостављања постану убице

Кад жртве злостављања постану убице
(Илустрација С. Печеничић)

Вишегодишње злостављање које је Књажевчанка М. М (29) трпела од супруга Ј. М. (30) кулминирало је прошле недеље до сада невиђеним јавним посрамљивањем јадне жене. Наиме, муж ју је у два наврата приморао да пред суграђанима нага хода улицом, а за све то време је са пријатељем, уз претње, пратио из аутомобила. Неколико дана раније, Београђани су били шокирани злочином који је починила Тања Антић (48). Она је хицем из пиштоља усмртила невенчаног супруга Радета Вишњића, јер више није могла да трпи његово вишедеценијско малтретирање и понижавање. Антићева је пред истражним органима, између осталог, испричала да је Вишњић по њој гасио пикавце од цигарета као и да јој је једном пуцао у задњицу али је она, под притиском невенчаног супруга, одустала од тужбе против њега. Карактеристично за оба случаја је то да су жене дуго трпеле малтретирање и, упркос томе, остајале уз своје супруге.

Весна Станојевић, директорка "Сигурне куће", рекла је за "Политику" да жене које су жртве дугогодишњег насиља не могу да оду од насилника.

– Кроз дугогодишњу праксу и рад са женама жртвама насиља показало се да оне једноставно не могу да оду од насилника, јер их њихови злостављачи нађу где год оне покушају да се сакрију. То је један партнерски патолошки однос. Ту нема љубави. Злостављачу је жена објекат над којим се иживљава и за то му једино и служи. Њему не треба љубав, већ жртва и када је једном ухвати не испушта је из руку. Насилни партнери су спремни на свакакве претње. Доживели смо да и нас зову па нам прете, као и да сачекују напољу жене које живе у "Сигурној кући" – објаснила је Станојевић.

Јасмина Николић, координаторка службе Виктомолошког друштва Србије – инфо "Помоћ жртвама" рекла је за "Политику" да страх за сопствени живот, а најчешће за живот деце, наводи жене да се од жртава насиља, у страху и беспомоћности у којем живе цео живот, у једном тренутку претворе у извршитељке најтежег кривичног дела. Такође, каже Николићева, за овакве случајеве је карактеристично и то да је изостала друштвено-правна реакција која би могла да спречи овакве догађаје.

– За жене које су убиле насилнике карактеристично је да су биле вишегодишње жртве злостављања, да нису добиле одговарајућу друштвену помоћ и подршку, као и да су кривично дело починиле када је насиље прешло уобичајену границу. На чин убиства оне се најчешће одлучују после бурних и јаких свађа и то углавном чине док муж спава, јер су иначе физички немоћније од њих. Ако говоримо о последњем случају, мене је шокирало да се то догодило у централној београдској општини. Значи, реч је о граду у којем постоји највећи број институција и организација за помоћ жртвама насиља. А опет је та друштвена реакција изостала – објашњава Николићева.

Николићева напомиње да законска решења за насиље у породици постоје, али како каже, њихова примена је веома дискутабилна.

– Према Породичном закону, насилнику је могуће изрећи привремену меру напуштања простора у којем живи и забрану приласка жртви. Нема показатеља како се та мера спроводи, односно како се надзире њено спровођење. Такође, судски поступци који се воде у случајевима насиља у породици дуго трају. Све време партнери живе заједно, због чега се дешава да се жртве излажу додатном притиску и застрашивању од насилника што може да доведе до опструкције поступка и одустајања од тужбе – објашњава Николићева.

Свакако да злостављање и малтретирање није оправдање за убиство и свака од ових жена одговара за свој злочин.

– Велику улогу у судском поступку игра чињеница да ли је жртва насиља убиство починила у тренутку самоодбране или је убила насилника док је спавао. Висина казне зависи од суда до суда, као и од сензибилитета судије да ли ће уважити околности које су довеле до злочина – објашњава Николићева.

Наша саговорница је недавно била у посети затвореницама у КПЗ "Забела", које су убиле своје насилнике, и каже да је један од закључака да су жене жртве насиља из свих друштвених слојева.

– Најчешће, када се помиње насиље у породици, а посебно убиство насилника, мисли се да је реч о сиромашним, необразованим и социјално угроженим породицама. Међутим, због тог кривичног дела у затвору се налазе и интелектуалке. Једна од њих је била угледна докторка која је са више удараца тупим делом секире у главу убила супруга електроинжењера док је спавао – каже Николићева.

Како напомиње Јасмина Николић, требало би кроз медије и кампање пружити подршку жртвама и људе из њиховог окружења да пријаве насиље. То је најбољи начин да се избегну мучне сцене попут поменуте из Књажевца, или недавног злочина у центру Београда.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.