Куртијева четири разлога за блокаду референдума

Мање од десет дана пре одржавања референдума о промени Устава Србије, у делу који се односи на правосуђе, привремене приштинске институције не одустају од намере да забране грађанима у покрајини да гласају. Београд је о овој намери владе Албина Куртија обавестио државе Квите и Брисел, али до сада није добио конкретан одговор. Посебно је интересантно ћутање Европске уније, на чију би сугестију и препоруку требало да дође до промена највишег правног акта, уколико тако одлучи већина на референдуму 16. јануара. Управо због тога чини се да би унија, која је и гарант спровођења Бриселског споразума, морала да нађе модалитет како би грађани који имају право да гласају на референдуму остварили то своје право.

Да ће бити проблема у организацији најављеног референдума на Косову, упозорио је средином децембра председник Србије Александар Вучић. Овај потез привремених институција је навео као један од бројних проблема које имамо у јужној покрајини и притисака на локалне Србе. „На Косову и Метохији имамо проблема све више, они су донели такву одлуку и обавестили нас”, казао је председник Вучић, који је на отвореној седници владе тада рекао да ће о томе разговарати с Бриселом. „Ми ћемо покушати да разговарамо с Бриселом, да их уверимо, да их убедимо... Исто као што смо сваки пут када смо имали изборе на територији наше земље тражили да се омогући грађанима српске националности да гласају”, рекао је Александар Вучић.

Косовски премијер Албин Курти рекао је да се влада коју предводи противи одржавању референдума, који је Србија најавила за 16. јануар, зато што је то, како је навео „у супротности са законима и уставом”.

Додао је да се тај референдум одржава о унутрашњим питањима Србије и да Београд није могао да изабере лошији датум од 16. јануара. „Имајте на уму да је 15. јануара годишњица масакра у Рачку, што српски званичници континуирано негирају све до председника нашег северног суседа, а истовремено се навршава и четири године од убиства српског политичара Оливера Ивановића”, поручио је Курти.

Упркос томе, владина Канцеларија за Косово и Метохију констатовала је да је то још једно у низу кршења људских права и да је тим поводом упутила званично писмо на адресе држава Квинте у којем су истакли да на овај начин Курти гази основна људска и грађанска права Срба на КиМ. Апеловали су на представнике западног дела међународне заједнице да искористе утицај и дипломатски капацитет да Приштина промени становиште о одржавању референдума. „Годинама су сви изборни процеси успешно спровођени на КиМ, уз асистенцију мисије ОЕБС-а”, истакли су у Канцеларији KиМ Милован Дрецун каже да Београд чека и реакцију на одлуку Приштине да не дозволи спровођење референдума на територији Косова. „Оне западне земље које могу требало би да утичу на Приштину да одустане од идеје да се не дозволи референдум на КиМ. Тиме се крше основна људска права, а то је и демократско право да се грађани изјасне на референдуму”, истакао је Дрецун.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да је интерес ЕУ да се референдум у Србији спроведе и да буде организован и на територији КиМ, која је битна приликом прикључивања унији. За „Политику” каже да су ове промене нешто што је договорено да се мора извршити и може се очекивати да ће ЕУ вршити притисак и на Приштину да се изађе у сусрет како би се повећала излазност и референдум са што убедљивијим резултатом прошао. „Не треба очекивати да тај притисак буде прејак на Куртија, јер су у ЕУ свесни да ће успех референдума зависити пре свега од одлучности људи у централној Србији, а на Косову и Метохији, јер Албанци на то изјашњавање грађана неће изаћи. Битно је да изађе што више Срба из покрајине, али и из других делова земље”, каже Срђан Граовац.

На питање зашто Курти нема намеру да дозволи референдум на територији која је званично под контролом УН, Граовац каже да је то зато што је свестан да неће трпети драматичне последице и да нема више Ричарда Гренел, који га је после непуна два месеца власти, у првом мандату, оборио у парламенту.

„На тај начин он наставља своју досадашњу политику одржавања тензија између Срба и Албанаца. Овим потезом тражи и повод да се специјалне јединице полиције поново шаљу на север Косова или у енклаве с циљем да се ухапсе познати Срби и да се можда неко физички повреди... Све је то су складу с његовом политиком да складни односи између два народна нису могући и он сам на темељу тензија и сукоба може да политички просперира. Циљ је да Београд призна независност Приштине и све ради у том циљу. Зато имамо бројне инциденте на Косову и Метохији и води се јасна антисрпска политика”, истиче Граовац.

А искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да најаве Приштине да ће да блокира гласање Срба на референдуму о промени Устава 16. јануара нису изненађење. За наш лист каже да постоје четири разлога зашто привремене приштинске институције не желе овај референдум. „Албин Курти по сваку цену жели да потврди државност и суверенитет Косова и да на тај начин покаже да Србија нема утицај у формалноправном смислу да организује изјашњавање на територији КиМ. То је кључни елеменат његовог политичког става. Друга ствар, то је део притиска и политичког утицаја на простор који не контролише, а то је север покрајине, у функцији оспоравања тезе о формирања Заједнице српских општина. То би била потврда тезе да нема подела на етничкој основи”, каже Зоран Миливојевић.

Као трећи разлог наводи унутрашњополитичке разлоге и тврде линије према Србији због ефеката на рејтинг покрета Самоопредељење, који је недавно доживео тежак пораз на локалним изборима. Уз то, има озбиљан проблем с падом легитимитета. „Стално му изнад главе виси мач превремених избора и, противећи се одржавању референдума на Косову и Метохији, покушава да сачува свој рејтинг и врати своју изборну базу”, додаје Миливојевић. Наводи да Курти намерава да се супротставља свему ономе што је у интересу Србије, па чак и да дође у дипломатски сукоб са Западом због тога.

Зоран Миливојевић: Припрема за забрану избора

Уколико Приштина спречи одржавања референдума, постоји реална опасност да би нешто слично могло да се догоди и 3. априла, када ће бити одржани председнички и парламентарни избори. Такав поступак би додатно радикализовао ситуацију у овом делу Европе, за шта би највећу одговорност сносио западни део међународне заједнице. „Спречавање референдума могло би бити, уколико Запад буде ћутке прешао пре тога, и припрема за онемогућавање одржавања избора у јужној српској покрајини. Имајући у види политику за коју се Курти залаже, у покушају да потврди суверенитет на целој територији и да оспорава надлежност Београда у било ком смислу, мимо онога шта је званична политика и шта су инструменти власти у Приштини, у том смислу треба очекивати да ће све друге радње где се Србија буде појављивала као субјект, и има легалност и легитимитет наступа, на сваки начин оспоравати”, закључује Зоран Миливојевић.