Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привремено скраћење ланаца снабдевања

На дуге стазе Далеки исток остаје главна дестинација за сировине и производњу. - Историјско повећање цена транспорта
(Фото EPA-EFE/Alex Plavevski)

Поремећаји у ланцима снабдевања између Кине и Европе навели су многе локалне компаније да размотре набавку робе од добављача са ближих тржишта. За српске увознике постају интересантне Пољска, Шпанија, Велика Британија и Турска.

Небојша Ђекић, директор продаје и развоја логистичке компаније „Карго партнер” у Србији, каже да је недостатак и поскупљење угља, сировине од које Кина добија скоро 60 одсто електричне енергије, приморао власти друге највеће светске економије да уведу рестрикције и многобројна ограничења. Велика енергетска криза која потреса ову земљу додатно је допринела наставку нестабилних прилика у светској трговини, продубљујући несташице у различитим категоријама сировина и робе. Нови догађаји поново у жижу стављају тражење алтернативних тржишта.

Историјски раст цена транспорта, као и неизвесност рокова испоруке, навели су многе компаније да током 2021. темељно преиспитају своје ланце снабдевања. Иако је јасно да европска увозна тржишта не могу да парирају кинеском, у одређеној категорији робе и по ценама, у овом моменту она могу да послуже као алтернатива.

Невоље у транспорту ће потрајати и постепено ће почети да се смирују током 2022, с тим што би возарина у поморском транспорту могла да поскупи 30 одсто. Ово повећање биће условљено подизањем цена горива и новим износом таксе за контејнерске бродове који пролазе кроз Суецки канал

– Уска грла у глобалним ланцима снабдевања угрозила су доставу великог асортимана робе, укључујући храну и пиће, потрошачку електронику, грађевински материјал. Јефтинији артикли не могу дугорочно да издрже овако висок ниво цена у контејнерском транспорту, те је и очекивано да буду или скупљи или да их уопште не буде у малопродајама. Са друге стране, иста та јефтинија роба не може ценовно да поднесе ни авионски транспорт, па је тражење алтернативних и ближих тржишта остало као једино могуће решење за широк опсег производа – наводи Ђекић.

Напомиње да су се неке од европских земаља посебно издвојиле као могућа алтернативна тржишта за набавку робе што због близине, што због широког спектра производа које имају у понуди. Он наводи пример Пољске, у којој је продаја електричних машина и опреме повећана за 30 одсто у 2020. у односу на период пре корона кризе. Ова земља извози и електронску опрему, возила и делове за возила, намештај, дрво, пластику и производе од пластике. Робна размена Србије и Пољске последњих година је у сталном порасту и према подацима Привредне коморе Србије у 2020. размена је достигла 1,3 милијарде евра, што је раст од око три одсто у односу на годину раније.

Следећа дестинација којој се српске компаније окрећу је Шпанија, која је најпознатија по трговини храном, пићем и дуваном, а осим тога веома конкурентна и у области производње пољопривредне опреме и технологије. Робна размена са Србијом је прошле године била око 600 милиона евра.

Од 1. јануара 2021. брегзит је и формално ступио на снагу, а Велика Британија је и званично престала да буде чланица Европске уније, али су услови за компаније из Србије остали исти. УК је важан европски извозник машина (укључујући рачунаре), племенитих метала, возила, минералних горива, електричних машина, фармацеутских производа, техничких и медицинских апарата.

Ђекић каже да турска трговина и индустрија бележе своје врхунце упоредо са вишеструким скоком цене транспорта робе из Кине. Што се Србије тиче, осим што имамо потписан Споразум о слободној трговини са Турском, који подразумева увоз и извоз одређене врсте робе без царине, важан је и фактор близине. Из ове земље ка Србији највише се извозе резервни делови за аутомобилску индустрију, бела техника, текстил и модна конфекција, медицинска опрема, као и храна и пољопривредни производи.

– Различити поремећаји у ланцу снабдевања проузроковани пандемијом, у комбинацији са додатним проблемима, попут последица блокаде Суецког канала, довели су до вртоглавих возарина и највиших зарада бродара још од 2018. Велики су притисци на страни тражње, а недостатак опреме, загушене луке, смањење радне снаге на бродовима, пристаништима, аеродромима, у друмском транспорту, још више су допринели да се транспортни капацитети смање, а да цена превоза буде на историјском максимуму – наводи Ђекић. Додаје да је бродски превоз од Кине до Европе поскупео осам пута.

Према речима нашег саговорника невоље у транспорту ће потрајати и постепено ће почети да се смирују током 2022. Он упозорава да би возарина у поморском транспорту могла да поскупи 30 одсто. Ово повећање биће условљено повећањем цена горива и новим износом таксе за контејнерске бродове који пролазе кроз Суецки канал.

Када је реч о индустрији Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да се траже решења у скраћењу ланаца снабдевана, што значи да се организује производња на краћим дестинацијама. Наш саговорник, међутим, сматра да то скраћење може бити само привремено или решење за појединачне фабрике мање снаге. Све велике фабрике можда ће неко време радити у Европи, али дугорочно нема никакву дилему да ће се вратити у Азију. Још су трошкови превоза и трошкови радне снаге у корист Далеког истока.

– Проблем је што се Европа лишила много тога и производњу иселила на исток, тако да није могуће да је у кратком временском периоду поново организују. Европа је заборавила то да ради. Оно што нуди Далеки исток осим ниских трошкова радне снаге, јесу и слаба еколошка заштита, одсуство синдикалне заштите, једноставно све оно што не можеш у Немачкој можеш на Далеком истоку. Како време буде пролазило у корист далекоисточних дестинација ићи ће то што тамо апсорпциона моћ тржишта неупоредиво брже расте него у Европи – објашњава Савић.

Са друге стране, „Интел” најављује градњу два велика погона полупроводника у Калифорнији у које ће уложити 20 милијарди долара, а „Џенерал моторс” премешта производњу батерија за аутомобиле назад у Мичиген.

Професор Економског факултета подсећа да је та сеоба са истока почела са Доналдом Трампом, бившим председником САД који није имао у виду да ће доћи до овакве кризе, али је први био за то да врати америчке произвођаче. То је тешко ишло.

– Од масовне индустријализације САД или Европе нема ништа. То је капиталистички свет, који је ушао у потпуно други модел развоја, у коме све што је прљаво, радно интензивно, што загађује и све где се масовно запошљавају радници њима не треба. Рекли су хоћемо само хај тек, хоћемо сектор услуга, желимо да имамо чист ваздух и да лепо живимо. То је могуће, али много кошта. Пошто Кинези не воде много рачуна о загађењу и ако им је цена радне снаге пет пута нижа него у Европи свакако ће бити конкурентнији. Ако производе у серијама које су 20 до 30 пута веће него у Европи и Америци, њихова цена робе ће бити нижа – закључује Савић.

Према неким проценама трошкови производње у Америци су 15 одсто скупљи него у Немачкој и за 40 одсто виши него у Кини.

 

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vojislav
Baš dobar i informativan tekst. Bravo za Politiku.
Vasa
Vrlo dobar clanak ! Proizvodnja dobara i trgovina robom su baza napretka drustva. Kod nas se proizvodi politika.
slavkoD
I zato Nemacki gradjani u bankama imaju neverovatan rekord novca i vrednosnih papira,ove godine 7,7 hiljada milijardi. Dug nemacke drzave je 2,6 hiljada.
boza
Sve ide po planu.
Neko
Samo je nejasno do kada ce Srbija uvoziti hranu...ostaje jos vodu da uvozimo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.