Брејвик: Мозак ми је био испран

Специјално за „Политику”

Осло – Уз нацистичке поздраве усмерене према судијама и многобројним новинарима и пропагандне поруке својствене идеологији екстремних десничара, јуче је у импровизованој судници у фискултурној сали затвора у Шијену почело суђење у којем Андерс Беринг Брејвик (42), терориста и масовни убица, тражи да после више од десет година проведених у строгој изолацији и под надзором буде пуштен на условну слободу. У три, односно четири дана процеса, суд ће размотрити да ли је Брејвик спреман да изађе на привремену слободу или ће ипак морати да остане у затвору јер још представља опасност за друштво и потенцијално може да понови кривично дело.

Брејвик, који је пре четири године променио име у Фјотолф Хансен, осуђен је на максималну казну од 21 годину строге изолације и старатељства због два терористичка напада, најпре на седиште норвешке администрације, а потом и на омладински политички камп подмлатка Радничке омладине, када је убијено 77 људи, а више десетина рањено. Он по норвешким законима има право да након одслужених десет година затвора тражи да буде пуштен на привремену слободу.

У гимнастичку салу Брејвик је ушетао у тамном оделу, окружен најмање петорицом чувара. На грудима, као и на торби, имао је налепницу – својеврсни плакат с поруком написаном на енглеском „Стоп вашем геноциду над нашом белом нацијом”. Плакате с екстремним политичким порукама Брејвик је у више наврата подизао према боксу с новинарима, као и за време излагања државног тужиоца Хулде Олсен Карлсдотир, па је судија Даг Бјорвик морао да интервенише и нареди Брејвику да се смири и склони плакате с пропагандним порукама.

Тужитељка Карлсдотир противи се Брејвиковој жељи да изађе на слободу тврдећи да је осуђени масовни убица и терориста и даље опасан за друштво. У свом наступу хронолошки је и детаљно описала како је Брејвик кобног 22. јула 2011. године извршио тешки злочин, уз закључак да би и после одслужене казне од 21 године старатељства Брејвик и даље био веома опасан за заједницу. Правни експерти тврде да он нема никаквих изгледа да угледа слободу и да ће му по истеку 21-годишње казне она бити доживотно продужавана.

У првом обраћању и појављивању у јавности после пет година Брејвик је на јучерашњем процесу своје излагање почео тврдњом да се ограђује од сваког насиља и терора, а дао је и часну реч да је све то иза њега.

„Молим да имате разумевање за то да човек може да буде нациста, а да не буде милитантни нациста”, изјавио је Брејвик, уз опаску да је „стари Брејвик привремено умро”, да му је пре десет година био испран мозак, да је био радикализован, те да је сада вољан да се одрекне политике уколико то суд захтева од њега.

Уз напомену да се одриче насиља, Брејвик је појаснио да ће у будућности или лично основати ненасилни национални покрет у Европи, или ће се придружити постојећем Нордијском покрету отпора (неонацистичка и екстремно десничарска организација) само као цивил, не и као милитантни члан.

„Ограђујем се од насиља. Али то не значи да нећу користити остатак живота да служим белом покрету, било из затвора или изван њега”, казао је Брејвик објаснивши да говори у име око „200 белих нација које тврде да се над њима спроводи геноцид”.

„Затвор за мене није казна, казна за мене почиње одмах после изласка на слободу. Ја опраштам вама ако ви опростите мени. Став деснице је да не жели милост, опроштај у будућности ако ви не покажете сада милост према десници”, поручио је овај терориста и додао да је спреман да уради све што суд затражи.

На питање тужитељке да ли се каје или жали због злочина који је починио, Андерс Беринг Брејвик је одговорио: „Нисам ја извео напад 22. јула. То је урадио ’Крв и част’ (неонацистичка група, прим. аутора), који носи главну одговорност. Ја имам само део одговорности. За то је крива радикализација. Бити радикализован није питање жеље. Моја војничка каријера завршена је 22. јула 2011, кад сам се предао полицији”. Објаснио је даље да му је „срце много плакало због оних који су страдали”, али је потом прецизирао да он „плаче за обе стране у културном рату”. На инсистирање тужитељке да одговори да ли се осећа као масовни убица, Брејвик је сталожено и кратко рекао да је он само један војник.

Размишља о томе да се насели на острво Свалбард или у градић Ћиркенес на северу Норвешке, или ће, у крајњем случају, затражити политички азил у некој од земаља које не припадају Западу. На више пута поновљено питање тужитељке – ко му је дао задатак, односно наредио да изведе терористичке нападе и изврши масовни злочин, Брејвик је одговорио: „Ниједна особа ми није дала задатак. Вама је тешко да то разумете.”