Како преживети летње врућине

Кад упече сунце, а асфалт почне да се топи од врућине, већина људи спас тражи у климатизованим просторијама. Међутим, врућина се може преживети и без клима-уређаја. Организам се временом адаптира на високе температуре и расхлађује се уз помоћ сопствених снага.

Када се знојимо, испаравање ове течности расхлађује организам, па знојење не би требало спречавати. Дозволите кожи да дише и током врућина облачите комотну одећу од природних тканина. Исто као и знојење, кожу ће расхладити и испаравање других течности: ако се истрљате ватом натопљеном алкохолом или обучете влажну мајицу лакше ћете поднети високу температуру ваздуха. Знојењем се, поред воде, губе и електролити. Зато их треба надокнадити тако што ћете пити довољно воде, којој је додато мало соли и шећера. У летњим месецима пријаће вам и млака супа и чај расхлађен на собну температуру. Хладне напитке треба избегавати, пошто је њихов ефекат краткотрајан.

Приликом великих врућина највише прија туширање, али нисмо увек у могућности да се расхладимо под тушем. Уколико пустите хладну воду да тече преко унутрашњег дела подлактица или их измасирате коцкицом леда умотаном у крпу, брзо ћете осетити олакшање. Научници су доказали да се на овај начин температура може снизити и до један и по степен Целзијуса, а ефекат оваквог расхлађивања траје око сат времена.

Кад год можете, ходајте босоноги – наравно, не по врелом асфалту или песку на плажи. Већина телесне топлоте ослобађа се преко табана и темена, па лети треба бити гологлав, осим када сте изложени јаком сунцу.

Једите мање и избегавајте храну богату протеинима. Месо замените салатама, воћем и сендвичима и што мање кувајте како не бисте повећали температуру у кући. Кад кувате, затворите кухињска врата и укључите аспиратор да се врућина не би ширила по осталим просторијама. Користите експрес лонац, микроталасну пећницу или храну припремајте напољу – на роштиљу. Током ноћи, док су прозори отворени, широм отворите и кухињске ормариће пошто се и у њима задржава топлота.

Хладан ваздух гушћи је и тежи од топлог, па се налази ближе тлу. Уколико живите у кући, вреле дане проводите у приземљу, пошто је на доњим спратовима температура и по неколико степени нижа.

Највише топлоте у кућу улази преко крова и прозора. Да бисте врућ ваздух задржали ван дома, кров изолујте стакленом вуном, а прозоре и врата изолационим тракама. Прозоре током дана држите затворене, а отварајте их тек кад температура ваздуха опадне. Спољни зидови обојени тамним бојама упијају до 90 одсто топлоте, па би ове боје требало избегавати.

Чак и замена сијалица умањиће температуру у кући: од енергије коју потроше обичне сијалице само пет одсто одлази на осветљење, док се остатак претвара у топлоту. Модерне сијалице доносе вишеструку уштеду – троше 75 одсто мање струје и ослобађају чак 90 одсто мање топлоте.

Д. Д.