Kako preživeti letnje vrućine

Kad upeče sunce, a asfalt počne da se topi od vrućine, većina ljudi spas traži u klimatizovanim prostorijama. Međutim, vrućina se može preživeti i bez klima-uređaja. Organizam se vremenom adaptira na visoke temperature i rashlađuje se uz pomoć sopstvenih snaga.

Kada se znojimo, isparavanje ove tečnosti rashlađuje organizam, pa znojenje ne bi trebalo sprečavati. Dozvolite koži da diše i tokom vrućina oblačite komotnu odeću od prirodnih tkanina. Isto kao i znojenje, kožu će rashladiti i isparavanje drugih tečnosti: ako se istrljate vatom natopljenom alkoholom ili obučete vlažnu majicu lakše ćete podneti visoku temperaturu vazduha. Znojenjem se, pored vode, gube i elektroliti. Zato ih treba nadoknaditi tako što ćete piti dovoljno vode, kojoj je dodato malo soli i šećera. U letnjim mesecima prijaće vam i mlaka supa i čaj rashlađen na sobnu temperaturu. Hladne napitke treba izbegavati, pošto je njihov efekat kratkotrajan.

Prilikom velikih vrućina najviše prija tuširanje, ali nismo uvek u mogućnosti da se rashladimo pod tušem. Ukoliko pustite hladnu vodu da teče preko unutrašnjeg dela podlaktica ili ih izmasirate kockicom leda umotanom u krpu, brzo ćete osetiti olakšanje. Naučnici su dokazali da se na ovaj način temperatura može sniziti i do jedan i po stepen Celzijusa, a efekat ovakvog rashlađivanja traje oko sat vremena.

Kad god možete, hodajte bosonogi – naravno, ne po vrelom asfaltu ili pesku na plaži. Većina telesne toplote oslobađa se preko tabana i temena, pa leti treba biti gologlav, osim kada ste izloženi jakom suncu.

Jedite manje i izbegavajte hranu bogatu proteinima. Meso zamenite salatama, voćem i sendvičima i što manje kuvajte kako ne biste povećali temperaturu u kući. Kad kuvate, zatvorite kuhinjska vrata i uključite aspirator da se vrućina ne bi širila po ostalim prostorijama. Koristite ekspres lonac, mikrotalasnu pećnicu ili hranu pripremajte napolju – na roštilju. Tokom noći, dok su prozori otvoreni, širom otvorite i kuhinjske ormariće pošto se i u njima zadržava toplota.

Hladan vazduh gušći je i teži od toplog, pa se nalazi bliže tlu. Ukoliko živite u kući, vrele dane provodite u prizemlju, pošto je na donjim spratovima temperatura i po nekoliko stepeni niža.

Najviše toplote u kuću ulazi preko krova i prozora. Da biste vruć vazduh zadržali van doma, krov izolujte staklenom vunom, a prozore i vrata izolacionim trakama. Prozore tokom dana držite zatvorene, a otvarajte ih tek kad temperatura vazduha opadne. Spoljni zidovi obojeni tamnim bojama upijaju do 90 odsto toplote, pa bi ove boje trebalo izbegavati.

Čak i zamena sijalica umanjiće temperaturu u kući: od energije koju potroše obične sijalice samo pet odsto odlazi na osvetljenje, dok se ostatak pretvara u toplotu. Moderne sijalice donose višestruku uštedu – troše 75 odsto manje struje i oslobađaju čak 90 odsto manje toplote.

D. D.