Дигиталне игре

21. ВЕК
Док спортисти ових дана почињу да пакују пртљаг за Пекинг, олимпијски спектакл који ће од 8. до 24. августа бити главни планетарни догађај (надајмо се да ништа неће бити у стању да га засени), по свему судећи, обележиће досад невиђена симбиоза спорта и технологије. У толикој мери да ће у други план гурнути ону другу испреплетаност – између спорта и политике.

Тек друга у 21. веку, пекиншка олимпијада ће из много разлога – амбиција домаћина да се прикаже у што раскошнијем светлу (олимпијски буџет 40 милијарди долара), интереси великих компанија да стекну нове маркетиншке поене, интереси медија да подигну сопствени рејтинг, интереси нација и спортиста да не пропусте прилику за глобалну промоцију и славу – бити грандиозна представа и прилика да се покаже колико се за само четири године напредовало у дигиталном домену, у информатичким технологијама које су, иако релативно младе, већ промениле цивилизацију.

Има, истина, и оних који сматрају да је дигитална револуција за олимпијски покрет (и олимпијски бизнис), мач са две оштрице. Док са једне стране, олимпијска борилишта може да приближи већем броју људи него икад, на другој је неспорна чињеница да дигиталне играчке, од компјутера, преко ајпода, до ајфона, младој генерацији спорт не чине толико привлачним као некад.

Ако до ње и буду долазили олимпијски догађаји, то ће бити посредством нових медија, пре свега Интернета: преко Јутјуба, Фејсбука и сличних популарних сајтова преко којих је, на пример, само у мају, америчка сајбер генерација видела више од 12 милијарди видео-записа.

То ипак не значи да се класична телевизија предала: напротив, игре у Пекингу ће, како је већ најављено, бити преношене са много већим амбицијама него досад, у потрази за гледаоцима (и оглашивачким парама).

Мрежа Ен-Би-Си ће тако имати укупно 3.600 сати преноса са борилишта и око њих (око 250 сати сваког дана!), што је више него збир сатница свих телевизијских преноса досад. Слике ће при том бити много реалистичније него досад: биће реализоване у технологији „високе резолуције” (ХД).

Домаћини су, са своје стране, за све намене купили све што је последња реч: од најновијег ИБМ суперкомпјутера, за прогнозу времена са досад невиђеном прецизношћу (што домаћинима треба да омогући и да растерују кишу), преко уређаја за обезбеђење, па до електронске опреме за борилишта.

„Олимпијада у Пекингу ће бити упамћена као прва у којој је дигитална технологија била кључни играч”, оцењује Стив Стерберг, потпредседник „Магна глобала”, њујоршке фирме за медијске услуге. По њему, овај пример ће одредити и како ће други у догледној будућности користити оно што им омогућава информатика.

Ипак, технологија ће бити највише присутна тамо где ће се водити борба за медаље. Резултати атлетичара мериће се, рецимо, са маргином од хиљадитог дела секунде (40 пута брже од трептаја ока). О томе ће се бринути два традиционална контролора времена, „Омега” (то ради још од Олимпијаде 1932) и „Сеико” (дебитовао на играма у Токију, 1964). Мерење је, наравно, дигитално, при чему се користе и ласери и ултрабрзе камере за фото-финиш (2.000 слика у секунди, према 1.000, колико је коришћено у Атини).

Занимљиво је да ће маратонци имати неку врсту примопредајника у својим патикама, што ће обезбедити да се и њихова пролазна и завршна времена измере изузетно прецизно. Слична технологија намењена је и бициклистима.

Завршница олимпијских припрема донела је технолошке пробоје и у олимпијским базенима: уместо само купаћих гаћица у којима су некад освајане пливачке медаље, такмичарима су сада на располагању хај-тек костими који значајно смањују отпор воде. Њихов главни произвођач је „Спидо”: у тим костимима је од фебруара ове године, када су први пут коришћени, до средине јуна оборено чак 38 светских пливачких рекорда!

Једно технолошко спортско чудо неће, међутим, бити искушавано у Пекингу. То су протезе јужноафричког спринтера Оскара Писторијуса, које му замењују обе ампутиране ноге.

Када је са овим протезама свемирског изгледа почео да постиже импресивне резултате и у конкуренцији са „нормалним” такмацима, Међународни атлетичарски савез је покушао да га дисквалификује, с образложењем да му технологија даје нефер предност (за исту брзину треба му, наводно, четвртина мање снаге). Тај аргумент је на крају оборен, али Писторијус се неће појавити на стазама у Пекингу из других разлога: као тркач на 400 метара није успео да испуни норму Јужноафричког олимпијског комитета. Упркос томе, његово место у историји спорта и технологије већ је загарантовано. Померио је границе и људског и технолошког.